Velika potražnja za nekretninama u Somboru dovela do buma stanogradnje

Кao i gotovo svaka sredina u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, sa izuzetkom Beograda i Novog Sada, Sombor se dve decenije unazad suočava sa smanjenjem broja stanovnika, što paradoksalno, ne utiče na pad cena nekretnina.

Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda cena kvadrata stana, ali i ostalih nekretnina u našoj zemlji je u stalnom porastu.

Кao ključne razloge za skuplje kvadrate zaposleni u prometu nekretnina navode pandemiju koronavirusa i rast cena građevinskog materijala, koji je samo tokom ove godine poskupeo tri puta. Ni Sombor nije izuzetak kada je ovaj trend u pitanju, o čemu svedoče i reči gotovo svih vlasnika agencija za promet nekretninama, prema kojima su u drugoj polovini prošle godine u ovom gradu cene nekretnina skočile u proseku za 10% do 15%.

Trenutno stanje na tržištu je takvo da prosečna cena kvadratnog metra stana stare gradnje iznosi oko 550 EUR za veće stanove, odnosno do 900 EUR za stanove manje kvadrature, kao što su garsonjere i jednosobni stanovi. Cena kvadrata u novogradnji je uglavnom od 850 do 1.000 EUR, placevi na boljim lokacijama se kreću od 25.000 EUR, dok je startna cena za katastarsko jutro bačke oranice u ovom kraju 7.000 EUR.

Svi trgovci nekretnina u Somboru ističu da je potražnja za stanovima velika, a da se najviše traže stanovi manje kvadrature i niže spratnosti. Prema njenim rečima, kupci su pođednako zainteresovani i za staru i za novu gradnju, a najviše kupaca dolazi iz inostranstva.

- Stanove najviše kupuju naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu, mada ima i dosta mladih ljudi koji žele da reše stambeno pitanje. Pandemija koronavirusa uticala je na veću potražnju stanova, jer su mnogi "gastarbajteri" u strahu od gubitka posla u inostranstvu, odlučili da ulože u nekretnine ovde u Srbiji. Stanovi i kuće se podjednako kupuju i u kešu i na kredit – pojašnjavaju posrednici u prometu nekretnina.

Bez obzira na poskupljenje građevinskog materijala i veće cene placeva, u Somboru se gradi bez prestanka, pa stambene zgrade niču kao pečurke posle kiše, a za ovakvim investitorima ne zaostaju ni oni koji su se odlučili za izgradnju vlastitog porodičnog gnezda, odnosno porodičnih kuća. Procene govore da je ovakav način rešavanja stambenog pitanja, ako se izuzme cena placa, znatno jeftiniji, pošto kvadratni metar kuće u izgradnji košta između 600 i 650 EUR. Ovo je dovelo do toga da se u poslednje vreme Somborci sve češće opredeljuju za montažne kuće, čija je cena izgradnje nešto niža od one klasične, pa se kvadrat montažne kuće po sistemu "ključ u ruke" plaća od 450 do 500 EUR.

Ovakav trend rasta cena izgradnje je doveo do toga da su se na muci našli i oni koji do sada nisu rešili takvo važno egzistencijalno pitanje kao što je vlastiti krov nad glavom. Naime, uporedo sa većom cenom kvadrata, poraslo je i interesovanje za izdavanjem stanova u gradu, pošto je, s obzirom na veliku potražnju i nedostatak stanova na tržištu, većina stanodavaca iskoristila priliku da uloži u svoje nekretnine i naplati duplo veću cenu stanarine.

Cene zakupa stanova u Somboru su znatno skočile, te za jedan moderan i lepo namešten jednoiposoban stan treba izdvojiti pozamašna suma za zakup u visini od 200 EUR pa naviše, dok se zakup jednosobnog nameštenog strana u starogradnji kreće oko 150 EUR, cena dvosobnog stana u novogradnji je oko 300 EUR, ali i više, sve u zavisnosti šta se traži. Od "divljanja" cena zakupa nisu pošteđeni ni, po pravilu više nego skromni, dvorišni stanovi, pa se sada zakup jednosobnog dvorišnog stana kreće oko 120 EUR mesečno, ne računajući troškove struje, grejanja, vode, kanalizacije.


Majstora ni za lek

Bum stanogradnje u Somboru je stavio na muke vlasnike postojećih objekata, pošto se za manje popravke ili i nešto ozbiljnije intervencije ne mogu pronaći majstori poput zidara, tesara, molera, vodoinstalatera, električara "ni za lek". U najboljem slučaju na intervenciju majstora svih profila se čeka i po nekoliko meseci i to po paprenim cenama, a oni sami to objašnjavaju odlaskom velikog broja ljudi u inostranstvo, najčešće Nemačku, gde daleko bolje zarađuju.