Stručnjaci tvrde: Nije najbolje vreme za podizanje stambenih kredita

- Kamatne stope mogu da budu i više nego što su sada. Mi to ne možemo sa preciznošću da predvidimo. Moguće je da naše kamate, koje se plaćaju na godišnjem nivou, izađu preko pet ili šest procenata. Međutim, to neće biti trajno stanje. Vi uzimate kredit na oko 30 godina. Tu imate dobrih i loših godina. Mi se lako naviknemo kada je godina dobro i mislimo da nam je to bogom dato stanje, ali nije. Sada ćemo imati nekoliko godina kada će ljudi za svoj stan morati malo više da se žrtvuju nego u nekim narednim godinama - kaže on i dodaje da je ekonomija inače takva i da je logično da ima određene skokove, ili kako kaže, šokove.

Upitan da li je pre za fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu pri kupovini stana, Stevanović kaže da je on uvek za onu koja je promenljiva (varijabilna).

- Ja sam uvek za promeljivu i to na 30 godina. Platite manje. Banka kada nudi fiksnu kamatu malo se bolje obezbedi, zaračuna malo više rizika nego kada je u pitanju varijabilna stopa - kaže.

Na pitanje šta raditi sa novcem ukoliko ga neko ima, Stevanović kaže da bi, u ovom trenutku, za one koji ne žele da rizikuju pametno bilo ulaganje u obveznice.

- To zavisi od životnih preferenca. Većina ne želi da rizikuje, zato mislim da je ulaganje u srpske obveznice dobra stvar. To je možda i bolje od štednje u banci. Donosiće siguran prihod. To je dobra opcija. Ako ulažete u investicione fondove znači i veći rizik, jer to zavisi od vremena na berzama. Tu možete da budete u gubitku nekolio godina. Mada, ko zna kako se dobro zarađuje, on ne otkriva tako lako - kaže.

Nedeljković kaže da su njemu interesantna finasiranja Start-up, koji podrazumava ulaganje u više kompanija, a ne samo u jednu.

- Vi na taj načn možete da ulažete u više kompanija istovereno. Ako uložite u jednu i ona izgubi, vi ste izgubili sve. Ako uložite u njih 10 ili 20, neke od njih uspeju, vi zarađujete. To naravno zahteva određen nivo rizika - smatra Nedeljović.

Sa druge strane, što se stabilnosti deviznog kursa tiče, Nedeljković kaže da tu ima i dobrih i loših strana ako se on stavi u kontekst inflacije.

- Kurs je roba kao i svaka druga. Ukoliko postoje kapitalni prilivi onda će biti veća potražnja za dinarom. Ukoliko postoji višak kapitala koj izlazi iz zemlje onda će to voditi depresijaciji deviznog kursa. U ovom trenutku imamo i trećeg igrača a to je Centralna banka, ona pegla taj disbalans ponude i tražnje. Teško je proceniti koliko je realističan devizni kurs, ali stabilnost ima svoje prednosti da se prelivanje spoljnih šokova na inflaciju je manje ukoliko kurs ne reaguje. I obruntuo. Tako da imamo dobril i lošijih starna - kaže on.

- Jedno od iskustava je da se inflacija snizi. Nemoguće je brzo je sniziti osim ako se ne koriste monetarne sekire, a to proizvodi mnogo više štete nego koristi. Trebaće vreme da se inflacija dovede na tih 3% ili ono na šta se cilja. Za to treba dve do tri godine, ako se ne dese katastrofalne stvari u svetskoj politici. Do kraja godine bi trebalo da imamo pad koji će se nastaviti naredne godine ali to ne znači povratak na staro. Oni koji imaju fiksna primanja u dinarima mogu da očekuju da će im standard trpeti zbog inflacije - kaže Stevaović.

Što se cene struje tiče, i najave predsednika Srbije Aleksandar Vučića da bi poskupljenje moglo da se desi kada nova Vlada Srbije zauzda inflaciju, Stevanović kaže da je činjenica ta da država određuje njenu cenu, ali smatra da je glavni problem u EPS-u.

- Ako je država ta koja određuje poskupljenje, bilo bi pogrešno ići sa promenom. Međutim mi imao EPS koji je u velikom problemu. Zimus smo imali velike troškove i to u trenutku kada je struja bila najskuplja. Imamo priznanje da kasnimo sa novim nalazištima uglja i da ćemo trpeti i uvoziti struju. Nemamo ideju šta da radimo. Trpićemo na uvoz struje, sa obnovljivim izvorima ne možemo da postignemo ništa, možda nuklarne elektrane ali to je planiranje do 10 godina. Ključni problem je taj kako se rukovodi EPS-om - smatra on.