Tunelima kroz istoriju srpske industrijalizacije - Senjski rudnik kod Despotovca postaje grad muzej
U najstariji srpski rudnik uglja, na 330 metara ispod zemlje, više se neće spuštati kopači "crnog zlata" već turisti iz zemlje i sveta. Kada se iskopaju i poslednje rezerve mrkog uglja, potkopi i jame Senjskog rudnika postaće izložbeni prostor, a parni lift iz 1872. jedna od glavnih atrakcija rodnog mesta industrijalizacije Srbije.
Naselje u opštini Despotovac, u kom se ugalj bez prestanka kopa već vek i po, i u kom danas živi oko 450 meštana, zvanično je postalo grad muzej i centar industrijskog nasleđa naše zemlje. Za projekat transformacije naselja zaduženo je Ministarstvo kulture Srbije, a Evropska unija je za prvu fazu rehabilitacije namenila 1,5 mil EUR.
Šef Delagacije Evropske komisije u Beogradu Žoze Ljoveras je projekat revitalizacije Senjskog rudnika ocenio kao jedan od najboljih među 26 iz Jugoistočne Evrope koji su konkurisali za sredstva komisije.
Projekat konzervacije i konverzije Senjskog rudnika koji je poveren Arhitektonskom fakultetu u Beogradu biće završen u maju, a prvi radovi mogli bi da počnu već na leto ove godine, kaže za "eKapiju" Mihailo Timotijević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
- Naša deja je ne samo da restauriramo objekte Senjskog rudnika, već da obnovimo duh nekadašnjeg naselja, da dočaramo tadašnje vreme i rudarsku profesiju sredinom 19. veka. Upravo u ovom mestu se sreću i prva iskustva industrijske arhitekture, i za ono vreme najsavremenija tehnološka rešenja. Transformacija Senjskog rudnika u grad muzej je atipičan i potpuno nov projekat za našu sredinu - objašnava Timotijević, naglašavajući da u Belgiji i Velikoj Britaniji ima dosta sličnih projekata.
Prema rečima Timotijevića, projekat će se realizovati kroz tri faze, a kompletna konzervacija i konverzija mesta mogla bi da da bude završena u narednih pet godina.
- U prvoj fazi planirana je obnova tri objekta- rekonstrukcija zgrade muzeja ugljarstva, zatim nekadašnje mašinske radionice i upravne zgrade - kaže Timotijević.
Za prvu fazu obezbeđeno je 1,5 mil EUR od Evropske zajednice, dok je za drugu i treću potrebno možda i više od te sume.
- Druge dve faze će moći da se realizuju posle gašenja rudnika, što se očekuje za nekoliko godina. Ti radovi obuhvataju sređivanje parne mašine i lifta iz 19. veka, jedinstvenog u Evropi, koji i danas transportuje radnike duboko u jamu. On je raritet na koji su veoma ponosni svi oni koji makar nešto znaju o rudarstvu. Nažalost, izgubili smo skoro deceniju ne radeći na očuvanja naše kulturne baštine. Čak smo se odrekli i pruge uzanog koloseka, koju smo prodali u staro gvožđe, a sada ćemo morati da sličnu takvu nabavljamo.
Poslednja faza revitalizacije obuhvatiće otvaranje podzemnog rudarskog muzeja u Aleksandrovom potkopu, jedinstvenog na Balkanu. Ulaz u potkop udaljen je 530 metara od sadašnjeg ulaza u jamu i tu se nekada vršila eksploatacija uglja.
Zamišljeno je da turisti po obilasku muzejskog kompleksa ispod zemlje razgledaju eksponate, a zatim će na svetlo dana izlaziti rudarskim liftom koji vuče parna mašina, a koja je, dokazano, jedina takve vrste u svetu i zato je proglašena za pokretni spomenik kulture.
Kako je ranije najavljivano, napuštena zgrada bolnice biće pretvorena u hotel sa tridesetak soba, a zgrada bivšeg doma kulture, u kojoj su se odigrali svi značajniji događaji u istoriji rudarstva, biće pretvorena u centar za umetnike. U projektu je i obnova crkvice Sveti Prokopije, kao i takozvane Radničke ulice, sa kaldrmom i trošnim stanovima sagrađenim pre Prvog svetskog rata, a u kojima i danas žive rudarske porodice i penzioneri.
Osim arh. Mihaila Timotijevića, na projektu rade i arh. Miroslava Petrović Baludžić i arh. Nenad Šekularac, jedan od stručnjaka angažovanih na sanaciji Hilandara.
Inicijativu za projekat rehabilitacije Senjskog rudnika dao je mesni Muzej ugljarstva. Ta ustanova raspolaže kompletnom rudarskom istorijom resavskog kraja i svih ostalih rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja u sastavu JP "Resavica".
Senjski rudnik
Rudnik je osnovan 1853. godine, a krajem 19. veka najkvalitetniji ugalj se izvozio u Austrougarsku i Tursku. Vrhunac ekonomskog procvata bio je šezdesetih godina prošlog veka, kada je u mestu živelo više od 1.000 ljudi. Senjski rudnik imao je železničku prugu, dve bolnice od kojih je jedna po opremljenosti hirurške sale bila odmah iza VMA u Beogradu, metaloprerađivačko preduzeće, autotransportno preduzeće. Radile su termoelektrana, štamparija, prikazivali se filmovi i pozorišne predstave...
Ne postoji nijedna veća fabrika u Srbiji koja nije koristila senjski ugalj, i zahvaljujući upravo tom kvalitetu jama je opstala i kada je opalo interesovanje države za ovaj energent, a primat preuzela nafta.
U Senjkom rudniku su snimljeni i film i televizijska serija "Petrijin venac", po istoimenom delu književnika i akademika Dragoslava Mihailovića.
Muzej "Senjskog rudnika" osnovan je 1974. godine u zgradi sa početka 19. veka, koja je služila kao magacin, a od 1980. je otvoren za posetioce.
Kako je ranije saopštilo Ministarstvo kulture, Senjski rudnik nedovoljno posećen kraj u Pomoravskom okrugu, a njegova restauracija i rehabilitacija bi trebalo da doprinese stvaranju nove atraktivne destinacije kulturnog turizma. Na svega nekoliko kilometara od Senjskog rudnika su manastiri Ravanica i Manasija, Resavska pećina, Lisine, najveći vodopad u Srbiji.