Dekorativno osvetljenje zgrade Matice srpske u Novom Sadu - Projekat kompanije "Philips"

Matica srpska je jedan od najstarijih spomenika kulture srpskog naroda, a istovremeno je i naučno književno društvo koje populariše i razvija umetnost, nauku i književnost. Iz Pešte je u Novi Sad prebačena 1864. godine, da bi se posle više selidbi konačno smestila u zgradu zadužbine Marije Trandafil 1928. godine, gde se i danas nalazi.

Ovo glamurozno zdanje koje doprinosi lepoti gradskog jezgra projektovao je Momčilo Tapavica 1912. godine. Zgrada je izgrađena u pseudoklasicističkom stilu. Ovaj stil promoviše mirne i uravnotežene forme uz svedenu ornamentiku.

Zgrada Matice srpske odiše klasičnom jednostavnošću, monumentalnošću i harmonijom volumena i detalja, što je sve proizašlo iz odličnog primenjivanja zakonitosti proporcije i simetrije. Na fasadi je izražena antička arhitektonska plastika (timpanoni, dekoracija venca, natprozorni lukovi), što uzeta iz stroge monumentalne rimske arhitekture, što inspirisana otmenim i čistim grčkim formama.

Fasada je u nivoima prizemne etaže i krovnog venca obojena žuto-bež fasadnom bojom. U nivou prvog sprata (izuzev prozorskih uložina i ugaonog erkera ) završni fasadni sloj je od fasadne opeke tamno-bež boje. Krovni pokrivač čine ploče od lima golubije plave boje, dok je arhitektonski detalji na krovu oblikovani od lima tamno plave boje.

Najvažnija vizura prema objektu je ona duž Pašićeve ulice, gledano iz pravca Saborne crkve. Ugaoni (zarubljeni) deo fasade se u toj vizuri sagledava frontalno, dok se fasada prema Pašićevoj sagledava u vrlo izraženom perspektivnom skraćenju. Dominantan motiv u sagledavanju zgrade je ugaona kupola zgrade.

Koncept rešenja dekorativnog osvetljenja, za koje je zadužena kompanije "Philips", zasnovan je na ideji unutrašnje "svetlosti" (kako se metaforički može nazvati znanje) koju zgrada Matice srpske, kao dom prosvetiteljskog društva, "odaje" građanstvu. Koncept osvetljenja bi se stoga mogao nazvati "svetlost iznutra". U tom smislu primarno se osvetljavaju prozori, odnosno prozorske niše na fasadi.

Zgrada Matice srpske je objekat izuzetne arhitekture, te je prilikom odabira rešenja posebna pažnja pridavana što manjem uticaju instalacije spoljnog osvetljenja na dnevni izgled fasade. Osvetljavanje prozorskih niša je u tom smislu bilo idealno rešenje jer nije zahtevalo bušenje fasadnih zidova niti kabliranje po istim.

Niše se osvetljavaju "Philips LEDline2" svetiljkama kompaktnih dimenzija, montiranim na simpsove. Svetiljke su postavljene tako da je deo svetlosti uperen iznad prozorskih niša, kako bi se ocrtavali krovni venci sa dekorativnim konzolama.

Ulazni (centralni) deo fasade prema Ulici Matice srpske naglašen je osvetljavanjem timpanona, a kako bi se upotpunila noćna slika arhitekture objekta, rešenjem se predviđa i osvetljavanje krovnih kupola.

Kao daljinski najsaglediviji deo zgrade, krovna kupola na uglu objekta osvetljava se većim intenzitetom od ostatka objekta. Korišćeni su Philips Decoflood projektori sa metal-halogenim izvorima temperature boje 4200K, skriveni iza stubaca nad timpanonima. Kako bi se akcenat na uglu pojačao, osvetljene su balustrade na krovnoj terasi, i to linearnim LEDline2 svetiljkama dužine 120cm.

S obzirom na to da je krovni pokrivač vrlo tamne boje, za njegovo osvetljavanje odabrane su svetiljke sa metal-halogenim izvorima svetlosti snage 150W.

"Philips" nije predvideo osvetljenje sa distance (okolnih stubova), kako se ne bi umanjio efekat lokalnog osvetljenja (odnosno efekat "kiaroskurа").