RGZ: Trećina vrednosti prometovanih nekretnina iz delimično regulisanog sistema

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u prvom polugodištu 2023. godine je iznosila 3,3 mlrd EUR. Međutim, čak trećina (34%) od ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti u Srbiji, odnosno 1,1 mlrd EUR, dolazi iz delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, saopštio je Republički geodetski zavod.

Kako se navodi, broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u prvom polugodištu 2023. godine iznosio je 9.494, što predstavlja rast od 137% u odnosu na prvo plugodište 2020. godine.

Takođe, u slučaju kupovine direktno od investitora 78% ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi sa delimično regulisanog tržišta, navode.

Od investitora se najčešće kupuju stanovi, gde je takođe primetan značajan porast kupovina na delimično regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti u poslednje četiri godine. Procenat kupovine stanova direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u prvom polugodištu 2023. za teritoriju Republike Srbije dostiže 70% (u prvom polugodištu 2020. taj procenat je bio 50%), a za Grad Beograd čak 85% (poređenja radi treba imati u vidu da je u prvom plugodištu 2020. udeo bio 55%).

Najveći broj kupoprodajnih ugovora, 2.471, na delimično regulisanom tržištu, u prvom polugodištu 2023. godine, sklopljeno je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu sa ujedno najvećim obimom novčanih sredstava od oko 506 mil EUR. To čini polovinu od ukupne vrednosti delimično regulisanog tržišta, saopšteno je iz RGZ.

Regulisan sistem tržišta nepokretnosti je, pojašnjavaju, zakonski uređen način kupoprodaje nepokretnosti, u kojem se sve procedure odvijaju u skladu sa propisima, sve nepokretnosti su upisane u katastar. To omogućava pravnu sigurnost i zaštitu prava učesnika u trgovini. Nepokretnosti prometovane na regulisanom tržištu upisuju se u katastar u zakonskom roku od pet radnih dana.

Delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar što u praksi znači da, iako postoje propisi koji uređuju određene aspekte, vrlo često proces utvrđivanja prava, proces registracije, proces zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti, proces finansiranja od finansijskih institucija i dr. nisu u potpunosti regulisani. Najčešći razlog tome je da dokumentacija nije podobna za upis u katastar nepokretnosti, odnosno da nedostaje neki obavezni element za upis u katastar nepokretnosti u skladu sa važećim zakonom. U pojedinim situacijama dokumentacija nije ni predata za upis u katastar ili dokumentacija nastala prilikom utvrđivanja prava nije sprovodiva.

RGZ upozorava građane koji planiraju da ulažu novac u nepokretnosti, da treba da uzmu u obzir sve podatke i pažljivo i svesno donesu odluku o tome na kom tržištu nepokretnosti će trgovati uzimajući u obzir sve rizike.