Projekat : Laki metro u Beogradu

Laki šinski sistem (Light Rail Transit) ili laki metro je glavni deo transportnog sistema mnogih svetskih gradova čiji je broj stanovnika približan Beogradu. U mnogim elementima razlikuje se od klasičnog ili teškog metroa, a za Beograd je najvažniji ekonomski - cena izgradnje lakog metroa je duplo niža.

U Beogradu se od sedamdesetih godina 20. veka čine napori da se krene sa izgradnjom šinskog sistema koji bi zadovoljio potrebe našeg grada. Početkom 21. veka Beograd se, u skladu sa Generalnim planom Beograda 2021. opredelio da započne projekat izgradnje lakog metroa koji će biti od izuzetnog značaja za budući sistem javnog prevoza grada. Na narednim stranicama možete pogledati delove projekta BELAM, koji je prva faza rada na beogradskom lakom metrou. Ovaj projekat finansirala je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a njime se daje generalno rešenje trase prve linije lakog metroa kao i Prethodna studija opravdanosti.

Zašto laki metro

Skorašnja istraživanja i merenja u Beogradu daju nešto drugačiju sliku od prognoza koje su rađene u prethodnim decenijama. Rezultati pokazuju da su i dalje najopterećenije deonice javnog prevoza most u Brankovoj ulici i Bulevar Vojvode Mišića. Najveća opterećenja koja se javljaju kreću se u obimu između 8.000 i 9.000 putnika na čas. Istovremeno najoptimističnije prognoze ne predviđaju za narednih 20-ak godina povećanje veće od 50%. U tom smislu se na najopterećenijim deonicama ne očekuju vrednosti veće od 13-14.000 putnika na čas.


Ova opterećenja nedovoljna su za klasičan metro. Generalni plan Beograda za 2021. godinu konačno je definisao šinski sistem koji će zadovoljiti potrebe grada za narednih par decenija. Činjenica da je rast Beograda znatno usporeniji nego što je ranije planiran, svest o ekonomskim mogućnostima grada kao i spoznaja savremenih tehnoloških rešenja koja postaju dominantna u svetu i koja omogućavaju postepenu nadgradnju postojećih sistema opredelili su stručnjake za potpuno novo rešenje. U pitanju je laki šinski sistem koji je u sebi spojio sve dobre karakteristike klasičnog metroa i savremenog tramvaja.

Sistemi lakog metroa potvrđeni su u svetu. Sa svojih 70-80% potpuno vođene nezavisne trase, kapacitetom od oko 20.000 putnika na sat po smeru koji se prevoze eksploatacionom brzinom od 30 km/čas, ovaj sistem odgovara na potrebe i mnogo većih i naseljenijih gradova u svetu: Mančester, Melburn, Keln, Hanover, Frankfurt imaju samo laki metro. Standardne stanice imaće atraktivnu, lepo uređenu zaštitu od vremenskih nepogoda, automate za kupovinu karata, klupe, informacione stubove, postolje za bicikle i osvetljenje kao i druge komercijalne sadržaje. Pošto će platforma stanice biti u nivou vozila biće olakšan pristup starim osobama kao i osobama sa invaliditetom.

Njegove posebne pogodnosti su postepena adaptacija postojećeg tramvaja uz mogućnost pune integracije postojećeg šinskog sistema i mogućnost nadogradnje do klasičnog metroa ukoliko se za tim ukaže potreba. Svuda u neposrednoj blizini lakog metroa biće podstaknut ekonomski razvoj, a značajno će se uvećati tržišna vrednost stambenog i poslovnog prostora. Generalnim planom predviđeno je da se formiraju tri linije lakog metroa

1. Ustanička ulica - centar grada - Tvornička
2. Banovo brdo - Prokop - Pravni fakutlet
3. Banovo brdo - Ada Ciganlija - Novi Beograd

Prethodna studija opravdanosti

Prethodna studija opravdanosti pokazala je internu stopu rentabiliteta od 9% koja je prema standardima Evropske unije veoma zadovoljavajuća za ovaj tip projekta.

Efekti koji se očekuju nakon puštanja u rad prve linije lakog metroa odnose se na znatne uštede u vremenu putovanja koje je već za prvu godinu eksploatacije na godišnjem nivou oko 23 miliona časova, smanjenje autobuskog saobraćaja za oko 2 puta na posmatranom koridoru, i smanjenje potrošnje goriva za autobus za oko 1.500 litara u vršnom času što na godišnjem nivou iznosi oko 4,5 miliona litara.

Mnogo više detalja pogledajte na www.beoland.com