Generalštabu se ne briše status kulturnog dobra - Šeik ili drugi investitor zainteresovan za izgradnju hotela moraće da se prilagodi

Kompleks Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu neće izgubiti status kulturnog dobra, saznaje "eKapija" u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ukoliko bude zainteresovanih investitora, na toj lokaciji će moći da otvore hotel u skladu sa preporukama Zavoda.

- Ministarstvo kulture nam je nedavno tražilo mišljenje po hitnom postupku, da li treba Generalštab brisati iz registra kulturnih dobara. Naš odgovor je bio da se ne briše. Ovaj objekat nije izgubio značaj kao spomenik kulture, tako da mu ne treba skidati status zaštite – rekla je u razgovoru za "eKapiju" Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Prema rečima naše sagovornice, ako se pojavi neki investitor ili država želi da ulaže, kompleksu se može promeniti namena, a Zavod će dati konkretne mere tehničke zaštite.

- Prvi potez bi trebalo da urade statičari, da kažu u kakvom je stanju objekat, odnosno da li je stabilan za rekonstrukciju ili bi trebalo rušiti neke delove ili kompletne zgrade – ističe Andrić.

Iako bi to značilo da će kompleks možda biti srušen, prilikom izgradnje će morati, kako kaže sagovornica "eKapije", da se zadrže neki elementi.

Od kako je u utorak, 26. novembra, počelo raščišćavanje jednog dela zgrade Generalštaba, u javnosti su počele spekulacije šta se dešava na tom prostoru.

(Foto: Suzana Obradović)

Kako "eKapija" saznaje u Ministarstvu odbrane, reč je o planiranom rušenju ulaza na zgradi B. Iako bi se donela odluka o sanaciji zgrade, taj bi deo zbog bezbednosti svakako bio uklonjen.

- Počeli smo pripremne radove na raščišćavanju zgrade B, postavljanje zaštitnih skela, a uskoro će doći i mehanizacija za uklanjanje suvišnih delova i čupanja zaraslog rastinja. Deo ćemo kasnije betonirati, a deo nasuti humusom i zasaditi zelenilo. Tu ćemo postaviti promotivne panoe za naše kampanje. Stručne službe ministarstva su procenile da će uklanjanje oštećenih delova potrajati 70 radnih dana – kaže u razgovoru za "eKapiju" major Jovan Krivokapić.

Radovi će koštati 38 miliona dinara i ta svota je, kako kaže naš sagovornik, već izdvojena u budžetu za ovu i sledeću godinu.

- Vojnograđevinski centar je investitor, izvođač radova je Vojnograđevinska ustanova, tako da sve radimo sopstvenim resursima. Odluku da se radovi sprovedu kako bi se prostor uredio i obezbedio doneo je ministar odbrane. Ne mogu reći kada će glavni elaborat, od kojeg zavisi šta će se u celom kompleksu sanirati, a šta rušiti, biti završen – napominje Krivokapić.

Krivokapić nam je rekao da imaju saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što su nam i potvrdili u toj instituciji.

Pogled iz hotela na Vladu

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je 2005. godine kompleks Generalštaba proglasio kulturnim dobrom, četiri decenije otkako je sagrađen i šest godina pošto je oštećen u NATO bombardovanju.

(Foto: Suzana Obradović)

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo je u februaru inicijativu da se zgrade Generalštaba vojske Srbije obrišu iz registra kulturnih dobara, u cilju preduzimanja neophodnih sanacionih mera. Ta inicijativa je pokrenuta nakon najava prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da je šeik Muhamed bin Zajed zainteresovan za izgradnju hotela na prostoru Generalštaba.

Ovo nije prvi put da se traži skidanje stausa spomenika kulture sa ovog objekta. Naime, Direkcija za imovinu Srbije je 2007. godine podnela tu inicijativu, kako bi se budućem kupcu omogućilo da gradi po sopstvenom ukusu, bez obaveze da zgradi vrati prvobitni izgled. Kako su tada tvrdili u Direkciji, na taj način bi se zgrada mogla prodati dosta skuplje.

Udruženje arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Beograda ukazuju da bi bila greška ukoliko bi se sa zgrade arhitekte Nikole Dobrojevića, koja je"ponos srpske moderne", skinuo status zaštićenog spomenika kulture.

- Spoljni objekat bi trebalo da se restauira, jer je reč o remek-delu i sramota je da 15 godina stoji u ruševinama. Najbolje bi bio da se napravi međunarodni arhitektonski konkurs za rekonstukciju, dobila bi se sjajna rešenja i to bi bila svetska senzacija. Unutar objekta mogu da budu raznovrsni sadržaji. To mesto je verovatno najpogodnije za državne službe, nisu bez smisla tu bile institucije na jednom mestu – rekao je za "eKapiju", arhitekta Ivan Rašković.

Ovaj profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu ocenjuje da lokacija u Kneza Miloša nije pogodno mesto za hotel jer bi se, kako kaže, iz hotelskih soba gledalo direktno u Ministarstvo spoljnih poslova i Vladu, što dovodi u pitanje i bezbednost tih institucija.

Na neke komentare da je objekat zaštićen tek nakon što je porušen, arhitekte ukazuju da su mnoge građevine u istoriji rušene, pa su tek naknadno dobile status kulturnog dobra.

(Foto: Suzana Obradović)

Iskustvo sa zaštićenim objektima u Italiji

U drugim zemljama postoji praksa da se objekti od istorijskog značaja pretvore u komercijalne objekte, ali ne i da se ruše.

To nam potvrđuje i Bojan Starec, direktor "Italiana Costruzioni Balcani", deo vodeće italijanske firme u sektoru obnove arhitektonskog kulturnog nasleđa.

- U Italiji nikom nije palo na pamet da ruši takve objekte. Ako je već planiran hotel, mogao bi da bude prilagođen u okviru postojeće zgrade Generalštaba. U Akvili u Italiji se dogodio razorni zemljotres, ali nije bio slučaj da se kulturno dobro pretvara u komercijalni objekat. Komercijalizacija mnogih stvari je nepohodna da bi se preživelo. Na primer, za projekat koji radimo u "Villa Reale" u Monci je sa vlasnikom dogovoreno da ćemo jedan deo izdavati i organizovati izložbe. Takođe, monumentalne železničke stanice u Italiji, kakve su građene za vreme fašizma, smatraju se delom kulturnog nasleđa i u okviru njih je izvršena određena komercijalizacija, pa ima podavnica, restorana, poslovnih prostora.

Italijanska kompanija, prema rečima našeg sagovornika, rado bi se uključila u velike projekte obnove kulturnog nasleđa u Srbiji.

Od februarskih najava se ništa nije desilo, odnosno šeik se usmerio na ulaganje u druge oblasti srpske privrede. Ovih dana su se pojavile informacije da je i američki biznismen Donald Tramp zainteresovan za izgradnju hotela u Beogradu, ali niko od nadležnih nije potvdio da ga zanima baš ova lokacija u Kneza Miloša.

Šta će biti sa porušenim zgradama Generalštaba, još nije odlučeno - Ministarstvo odbrane samo koristi te objekte te nema nadležnost da govori o planovima, a u Direkciji za imovinu, koja je vlasnik objekata, mesecima nemaju odgovor na naše pitanje šta planiraju sa tim kompleksom. Očigledno je da će Vlada Srbije dati konačnu reč za ove zgrade koje su našle mesto u svetskim arhitektonskim enciklopedijama i ostale jedan od ključnih spomenika posleratne arhitekture.

Suzana Obradović