(AG Magazin) Beogradski kapitalni kanalizacioni objekti

PODZEMLJEM DO STANDARDA

Beogradski kapitalni kanalizacioni objekti

Na dve obale Dunava, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda investira u gradski sistem kanalizacije. U nizu realizacija kapitalnih projekata komunalne infrastrukture Beograda, ključna mesta zauzimaju Interceptor na delu tunela “Višnjica” i Zrenjaninski kolektor. Kada budu završeni, ovi zahvati će rešiti problem odvođenja otpadnih voda.
Za izgradnju Interceptora angažovano je G.P. “Hidrotehnika-Hidroenergetika”, dok je Zrenjaninski kolektor poveren preduzeću “Novkol”. Projekti bi, prema najavama, trebalo da odagnaju misli građana sa problema odvođenja otpadnih voda u narednih pedeset godina! Osim ovih unapređenja kao nasušnih potreba velikog grada, postoji i preuzeta međunarodna obaveza Srbije kao potpisnika Konvencije o Dunavu, da aktivno i kvalitetno realizuje aktivnosti na izgradnji kolektora radi sprečavanja daljeg zagađivanja međunarodne reke kakva je Dunav.
AG magazin u ovom broju izveštava o oba projekta. I u sledećim brojevima čitaoci će biti informisani o ovim kolektorima, posebno Interceptoru, čije gradilište će biti aktivno naredne dve godine.

Nesklad između porasta broja stanovnika i nedovoljnog razvoja kanalizacionih sistema, doveo je do toga da je najveći broj korisnika priključen na opšti sistem kanalizacije, što znači da se kišne i fekalne vode ne razdvajaju. Dodatni problem stvorila je stihijska gradnja na banatskoj strani čime su zatrpani melioracioni kanali i onemogućen je odvod atmosferskih voda.

Osim toga, izostanak izgradnje novih kolektora, odnosno objekata kao što je Interceptor (separator štetnih, opasnih i neželjenih sastojaka otpada (ulja, masti, benzina, peska, taloga) pri njegovom gravitacionom isticanju, Enciklopedijski rečnik građevinarstva i arhitekture, Građevinska knjiga, 2006) stvorilo je desetine izliva neprečišćenog otpada u Savu i Dunav, a stari kolektori postali su nedovoljni ili dotrajali.

Interceptor čeka na realizaciju gotovo trideset godina i do sada su izvedene dve manje deonice približne dužine 1.280 metara. Konačno, 10. oktobra, u prostorijama Direkcije za građevinsko zemljište potpisan je ugovor o izgradnji Interceptora na delu tunela “Višnjica” u dužini od skoro sedam kilometara. Ugovorom je predviđeno da radovi traju dve godine. Sredstva za izgradnju Interceptora od 4,9 milijardi dinara, odnosno više od 50 miliona evra, obezbeđena su isključivo iz izvornih prihoda Direkcije.


Sakupljač otpada

Interceptor Ušće – Veliko Selo će rešiti problem prikupljanja svih otpadnih i dela atmosferskih voda Centralnog sliva beogradske kanalizacije, koji je i po površini i po broju žitelja najveći sliv od pet postojećih. Ukupna dužina Interceptora iznosi 12.639 metara i proteže se od Ušća do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda "Veliko Selo". Na ovom području od 28.000 hektara danas živi procenjenih 1.150.000 građana.

Kolektor tunel "Višnjica" je deonica od 6.772 metara i prostire se od Slanačkog puta u zoni Rospi Ćuprije, ispod Višnjičkog brda do obale Dunavca kod Velikog Sela. Visina nadsloja kreće se oko 15 metara na početku tunela, da bi na preostalom delu trase dostizala i do 200 metara u odnosu na vrh Višnjičkog brda. Na osnovu izvršenih analiza usvojen je prečnik kolektora Ø 4.0 m sa padom 0.5 promila.


Novom „krticom“ ispod saobraćaja

Za izvođenje radova „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ će nabaviti novu mašinu za bušenje tunela sa hidroštitom. Mašina je potpuno zatvorena sa prednje strane i poseduje predkomoru koja omogućava rad u nestabilnim sredinama. Iskopavaće se rotirajućom otkopnom glavom. Za postizanje maksimalne efikasnosti i preciznosti upravljanja, iskopna mašina biće opremljena najsavremenijim navigacionim uređajima.



Stabilnost čela iskopa biće održavana ubrizgavanjem emulzija u materijal koji se nalazi ispred štita. Iskopani materijal će se zatim odvoditi pužnim transporterom koji se nalazi u donjoj polovini frezne komore, a zatim preko trakastog transportera do vagoneta i van tunela. Prednost ove metoda je što ne zahteva izmeštanje saobraćaja i postojeće infrastrukture, osim na mestu izlaznih šahti, gde se vrši montaža i demontaža mašine.

Obloga tunela sastojaće se iz pet segmenata, debljine 25 cm i marke betona 50, koji su u poprečnom i podužnom sistemu konstrukcije međusobno povezani. Veze segmenata biće takve da obezbeđuju vodonepropusnost. Injektiranjem zazora iza štita ostvariće se veza između segmenata i okolnog stenskog materijala.


Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda,
i Dragiša Vučković, Direktor G.P. Hidrotehnika-Hidroenergetika a.d. Beograd


Po završetku iskopa dužine 1.4 m pristupaće se ugradnji montažnih betonskih segmenata koji će se proizvoditi u fabrici na samom gradilištu. Transport prefabrikovanih segmenata vršiće se vagonetima, a montaža pomoću hidrauličnog podizača na samoj mašini. Praktično nakon prolaska mašine ostaje gotova konstrukcija tunela.



Nova mašina biće dopremljena u Beograd za godinu dana. Za to vreme, trajaće pripremni radovi na gradilištu kao i izgradnja fabrike za otpadne vode u Velikom selu.


Moderni kolektor za Banaćane

Na drugoj obali Dunava, duž Zrenjaninskog puta, „Novkol“ je već započeo da gradi fekalni kolektor prečnika 1,5 metar, u sklopu Banatskog kanalizacionog sistema. Kolektor se gradi poliester cevima koje su najvećim delom trase u dužini od 992 metra prečnika 1,5 metar, a preostalih 57 metara su prečnika 0,8 metara. Početak radova obeležilo je značajno podizanje nivoa podzemnih voda, koje se sada rešava izradom bunara za sniženje nivoa tih voda.



Ugovorena vrednost radova celog kolektora je 275 miliona dinara, za koje preduzeće „Novkol“ koristi najsavremenije metode za obezbeđenje iskopa (tzv. Jet grouting sistem – ubacivanje cementne mase sa strane iskopa) i zaštitu Zrenjaninskog puta, s obzirom da postoje velike količine podzemnih voda koje je potrebno stalno ispumpavati izvan područja radova. Početak izgradnje Zrenjaninskog kolektora bio je uslovljen rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa na trasi. Direkcija je pribavila potrebno zemljište i dobila Odobrenje za gradnju za polovinu projektovane trase, a nastavak izgradnje Zrenjaninskog kolektora uslediće posle rešavanja imovinskih odnosa sa još dva korisnika.

Banatski kanalizacioni sistem dobio je svoju osnovu 70-ih godina kada je urađen Detaljni urbanistički plan za ovo područje, a Zrenjaninski kolektor je samo jedan od objekata koje je plan predvideo. Tu su još i već izgrađeni kolektor kroz Pančevački put, zatim budući kolektor od Ovče do Pančevačkog puta sa saobraćajnicom, Kanalizacione crpne stanice Krnjača 1 i 2, kao i Postrojenje za preradu otpadnih voda Krnjača. Za ove objekte Direkcija priprema tehničku dokumentaciju u vidu idejnih projekata, a pokrenut je i postupak za dobijanje Akta o urbanističkim uslovima za njih.



Detaljnim planom iz 70-ih godina bilo je predviđeno da se ovo građevinsko područje najpre naspe slojem peska debljine 1,5 metar, a onda da počne naseljavanje i izgradnja infrastrukture. Nasipanje se nije desilo, ali je krenula je masovna „divlja“ gradnja i sada je sekundarna korisnička mreža niža od ostalih delova kanalizacionog sistema.

Stihijska gradnja dovela je do zatrpavanja melioracionih kanala i njihovog zapunjavanja, čime je onemogućen i odvod atmosferskih voda. Da bi se prevazišli ovakvi propusti u primeni urbanističkih planova, Direkcija je počela rad i na projektu vakumskog kanalizacionog sistema za naselje Krnjača.




Pedeset brana za šezdeset godina

U periodu svog 60-godišnjeg postojanja, G.P.”Hidrotehnika-Hidroenergetika” je u zemlji i inostranstvu izgradilo 50 brana različitih tipova, među kojima neke od njih, po složenosti i tehničkim karakteristikama spadaju u sami vrh građevinskih ostvarenja u svetu (“Đerdap”, “Mratinje”, “Bajina Bašta”, “Sidi Salem”, “Sidi el Barrak” u Tunisu, “Kedara” u Alžiru...). Osim izgradnje brana, preduzeće je u zemlji i inostranstvu izgradilo i niz ostalih objekata iz oblasti hidrogradnje i niskogradnje.



Na inostranom tržištu su neprekidno prisutni od 1962. godine, izvodeći radove u Gvineji, Zambiji, Libiji, Alžiru (četiri velika projekta; brane Kissir i Ourkiss su u izgradnji) i Tunisu (deset velikih brana; u toku su radovi na izgradnji jedanaeste brane Gangoum, a u postupku ugovaranja je brana Sarrath od vibro valjanog betona).

U našoj zemlji Preduzeće je angažovano na izgradnji brane i akumulacije "Prvonek"-Vranje; brane i akumulacije "Rovni"-Valjevo; brane i akumulacije "Selova"-Kuršumlija; hidrotehničkog čvora Julino Brdo-Beograd; izmeštanju korita reke Kolubare; sanaciji tunela Mojkovac i Trebaljevo u Crnoj Gori; sanaciji leve obale reke Drine ispod HE "Bajina Bašta" i radovima na sistemu zaštite površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje" od velikih voda.




„Julino brdo“ pred tehničkim prijemom

Svi ugovoreni radovi na izgradnji hidrotehničkog čvora „Julino brdo“, sastavnog dela najvećeg budućeg sistema za transport, snabdevanje i prečišćavanje vode, završeni su tokom građevinske sezone i u toku je priprema za tehnički pregled čitavog kompleksa.

Izgradnja čvora bila je podeljena u dve faze. U prvoj fazi trebalo je izgraditi tunel do Banovog brda, zatvaračnicu, vodostan i dva rezervoara od po pet hiljada kubika, a u drugoj fazi urediti teren, zatvaračnicu za budući tunel ka Topčideru i treći rezervoar od pet hiljada kubika. Vrednost ugovorenih radova za obe faze bila je 2,6 milijardi dinara.



Domaći izvođači „Ferbild“ i „Hidrotehnika–Hidroenergetika“ uspešno su izgradili potpornu konstrukciju radi zaštite gornjih saobraćajnica i samih objekata, čime je postignuta višestruka sigurnost kosine i obezbeđeni su postojeći objekti u okruženju. Stalni priliv podzemnih voda iz 13 prirodnih izvora koji se nalaze na ovom terenu stvarali su građevinarima problem, koji je uspešno rešen prikupljanjem tih voda i drenažom izgrađenih objekata.

Kako su napomenuli u Direkciji za građevinsko zemljište, rešenje snabdevanja grada vodom zasniva se na izgradnji ovakvih kapitalnih objekata, čime će se dugoročno ostvariti visok stepen sigurnosti snabdevanja građana vodom i dobiti daleko veća propusna moć magistralnih sistema za vodosnabdevanje Palilule, Zvezdare, Terazijskog platoa, Starog grada, kao i svih naselja na levoj obali Dunava.



Princip rada je da se voda transportuje od postrojenja „Makiš 1“ do ovog čvorišta, odakle se veznim tunelom transportuje do pogona za preradu vode „Banovo brdo“ i dalje postojećim tunelom iz 1958. godine do crpne stanice „Tašmajdan“. U planu je izgradnja još jednog tunela do crpne stanice „Topčider“, čime će se zaokružiti vodovodni prsten grada.

Pored navedenih unapređenja vodosnabdevanja, ovaj objekat služi da se u slučaju kvarova na sistemu, pomenute zone grada snabdevaju vodom iz kompenzacionih rezervoara ukupne zapremine 15 hiljada kubnih metara vode, što je količina koja će obezbediti uredno vodosnabdevanje u vreme havarijskih isključenja.




Vladimir Veličković
Foto: Direkcija za građevinsko zemljište