Iskustva "startap-nacija" otkrivaju put do uspeha - Kako su Estonija i Izrael iskoristili svoje IT potencijale

Na prelazu iz 20. u 21. vek nekolicina tek punoletnih estonskih programera napravila je aplikaciju za razmenu fajlova preko interneta "Kazaa". Danas je se mnogi više i ne sećaju, ali tada su mnogi muziku sa interneta "skidali" upravo koristeći ovaj izum mladih Estonaca.

"Kazaa" je u međuvremenu pala u zaborav, pregazili su je razvoj interneta i brojne tužbe zbog kršenja autorskih prava, ali je isti tim tri godine kasnije svetu predstavio svoje novo čedo – aplikaciju za onlajn komunikaciju "Skype".

Odjek koji je pratio prodaju "Skype"-a kompaniji "eBay" za 2,5 mlrd USD tokom 2005. godine, a zatim par godina kasnije "Microsoft"-u za 8,5 mlrd USD skrenuo je pažnju sveta na Estoniju, baltičku državu sa ukupnom populacijom manjom od broja stanovnika većine evropskih prestonica.

Ako je u to vreme Estonija za mnoge možda i bila "egzotična" IT destinacija, danas nema liste na kojoj se ta zemlja ne nalazi pri samom vrhu po iskorišćenosti svojih potencijala u oblasti informacionih tehnologija.

Iako nema lakog puta do uspeha, niti se iskustva onih koji su do uspeha došli mogu jednostavno da preslikaju, iz njih svakako može mnogo da se nauči.

Malo domaće tržište uslovilo je da ekonomski pokretač Estonije bude izvoz, a kompanije kao što su "Skype" i "TransferWise" pokazale su da je moguće razviti globalni biznis i iz male zemlje.

Vlada Estonije, stoga, pruža veliku podršku preduzetništvu, razvoju malih i srednjih preduzeća i freelance poslovanja, uz jednostavnu administraciju i minimalno "uplitanje" države. Umrežena državna infrastruktura i elektronske identifikacione karte omogućile su Estoniji bezbedno i efikasno upravljanje, izbegavanje birokratije, kao i smanjenje korupcije i sive ekonomije.

- Porez na reinvestiranu dobit ne postoji, i prema "Tax Foundation", Estonija je prva u svetu po poreskoj konkurentnosti. Uz to, država kroz različite programe pomaže izvozne i inovativne projekte, kao i klastere i javno-privatna partnerstva - kaže za portal "eKapija" Anna Piperal, izvršni direktor "e-Estonia Showroom".

(Anna Piperal) Piperal ističe i da je relativno lako dobiti ozbiljnu podršku, mentorstvo i finansiranje u početnim fazama razvoja, a sa tim je saglasan i Markus Villig, osnivač kompanije "Taxify", čija aplikacija ubrzano osvaja evropske gradove nudeći korisnicima mogućnost da bez muke naruče taksi, a taksistima priliku da se izbore sa sve ozbiljnijom konkurencijom kompanija poput "Uber"-a.

- Uspeh "Skype"-a doneo je puno iskustva i kapitala u lokalni startap ekosistem što podržava razvoj novih ideja - kaže Villig za portal "eKapija" i dodaje da "ljudi već pretpostavljaju da su estonske kompanije tehnološki jake i da prave odlične proizvode".

I Villig hvali ulogu države, navodeći da je finansiranje i privatnog i javnog sektora u ranoj fazi postalo mnogo lakše u poslednjih 10 godina. Uz to, kaže, u Estoniji je potrebno 5 minuta za osnivanje kompanije, poreski sistem je jednostavan i iz zemlje lako može da se posluje širom Evrope.

Estonija je dobar primer, ali naravno, nije jedini. Drugačiji put, možda i uspešniji, imao je Izrael.

Brojni izazovi sa kojima su se stanovnici ove zemlje susretali tokom vremena u velikoj meri su uticali na razvoj inovativnosti i privatne inicijative kao načina preživljavanja, a danas to može da se prepozna i kroz ubrzani razvoj IT industrije.

Da je tako pokazuje i primer obaveštajne jedinice izraelske vojske 8200 koju mnogi sa pravom smatraju rasadnikom uspešnih IT kompanija. "Check Point", ICQ, "Waze" i druge kompanije vredne desetine miliona dolara potekle su od ljudi koji su u nekom trenutku služili u ovoj elitnoj jedinici.

Iz Izraela su u osvajanje sveta krenuli i "Viber", "Wix", "Fiverr". Stotine novih kompanija neprestano im se pridružuje.

Čitav izraelski ekosistem startapa zasniva se na preduzetništvu. Izraelci za sebe kažu da su preduzetnici po prirodi, ali veliku ulogu u ohrabrivanju onih koji razmišljaju o ulaganju da to i učine, osnuju kompanije i pretvore svoje ideje u stvarnost, ima i država kroz oslobađanje od poreza, vladine nepovratne kredite, i posebno, kroz podelu rizika.

Itay Milner, zamenik ambasadora Izraela u Beogradu, objašnjava da u toj zemlji postoji instrument "akumulacije gubitaka", pri čemu kompanija sakuplja gubitke, a nakon što počne da ostvaruje profit i dalje biva izuzeta od plaćanja poreza usled količine akumuliranih gubitaka.

Milner kaže i da je jedan od najvažnijih zadataka koji bi država trebalo da ispuni kako bi srpski IT sektor mogao da se razvija poput izraelskog da stvori sredinu u kojoj su ljudi spremni da preuzimaju rizik.

- Vlada bi trebalo da ohrabruje ljude na preduzetništvo kroz podelu rizika, garantne fondove i kroz dostupnost finansiranja. Poslovna klima generalno treba da se poboljša da bi se i investicije povećale - kaže Milner.

Sagovornik "eKapije" dodaje da "volja da se nešto učini mora da bude podržana budžetskim ulaganjima u taj sektor".

Na konstataciju da je u trenutnoj ekonomskoj situaciji državi teško da deli novac, Milner odgovara da je izraelski plan započeo osamdesetih godina 20. veka kada je izraelska privreda bila na najnižim granama.

Jedan od problema sa kojima se Srbija sve više suočava jeste nedostatak kvalitetnih kadrova u IT industriji. S druge strane, statistike pokazuju da Izrael ima najviše naučnika i inženjera u svetu po udelu u ukupnom stanovništvu zemlje.

Ipak, kaže Itay Milner, čak i u Izraelu vlada pokušava da privuče inženjere iz Indije jer, "jednostavno, živimo u svetu u kome nema dovoljno inženjera i ljudi sa diplomama tehničkih fakulteta".

Sagovornik "eKapije" podseća da Srbija ima tradiciju studiranja prirodnih nauka, što može da posluži kao osnova na kojoj treba graditi, ali predlaže i konkretne mere za povećanje broja profesionalaca, koje mogu da se primene i na Izrael i na Srbiju.

- Trebalo bi otvoriti veći broj škola i obrazovnih institucija i ohrabriti ljude da studiraju IT putem studentskih kredita - navodi Milner i dodaje da je "najkomplikovanije podstaći omladinu da bira nauku i matematiku, pre nego neke druge predmete interesovanja".

I Anna Piperal i Markus Villig naglašavaju značaj kvalitetnog tehničkog obrazovanja, ali dodaju da, baš kao i Srbija, i Estonija ima problem nedostatka radne snage u ovoj oblasti.

- Pošto je zemlja mala i ima dosta preduzeća, konkurencija za tehničkim talentima raste. Konstantno tragamo za programerima širom Evrope - kaže Villig.

"Taxify" je nedavno u spisak gradova u kojima radi dodao i srpsku prestonicu. Markus Villig kaže da njegova kompanija u Beogradu vidi ogroman tržišni potencijal, jer gotovo da ne postoji konkurencija. Uz to, dodaje, i taksi industrija u Beogradu je prilično neefikasna.

- Naš cilj je da rešimo probleme niskog kvaliteta automobila, nepristojnih vozača i dugog čekanja u špicu i korisnicima u Beogradu ponudimo sigurnu i pouzdanu vožnju, i transparentnu uslugu - naglašava Villig.

Uz to, kaže, "želimo da budemo pouzdan partner i obezbedimo taksistima ne samo dodatni izvor prihoda, već i inovativnu tehnologiju kako bi ostali konkurentni na tržištu koje se brzo menja".

Izrael kontinuirano pomaže IT industriju i u drugim zemljama. Tako je i u Srbiji nedavno, treću godinu zaredom, održano takmičenje startapa u okviru "Start Tel Aviv"-a koji pobednicima omogućava da u Izraelu svoju ideju predstave potencijalnim partnerima i finansijerima.

Prve godine pobedu je odneo tim "COFA Games", prošle "Balkan Viator", dok je ovogodišnji laureat "KidsterCo", mobilna aplikacija putem koje roditelji mogu da prodaju stvari koje su njihovi mališani prerasli i koje im više nisu potrebne.