Od low cost aviokompanija do privatnih vozova - Konkurencija u saobraćaju donosi niže cene i kvalitetniju uslugu

Konkurencija je u različitim oblastima saobraćaja u Srbiji poslednjih godina sve prisutnija, a osim ravnopravne tržišne utakmice i ukidanja monopola donosi i značajne benefite za krajnje korisnike usluga, smatraju predstavnici aviokompanija i operatera železničkog saobraćaja, kao i nadležne institucije.

Možda su jedan od najilustrativnijih primera niskotarifne aviokompanije, čijim su dolaskom na beogradski i niški aerodrom omogućena brojnija turistička putovanja, ali i odlasci i dolasci poslovnih putnika, kao i češće porodične posete. Na Aerodromu Nikola Tesla Beograd kažu da od konkurencije profitiraju svi učesnici na tržištu, a možda najviše krajnji korisnici, odnosno potrošači.

Takođe, pojava niskotarifnih aviokompanija na srpskom nebu, koje iz Beograda saobraćaju od 2010. godine, značajno je uticala na dostupnost aviosaobraćaja u Srbiji i povećanje broja putnika na beogradskom aerodromu.

Broj niskotarifnih aviokompanija i njihova ponuda letova u stalnom su porastu, što govori o atraktivnosti beogradskog aerodroma i potencijalu tržišta.

- Za aerodrome, kao strateške državne resurse i generatore ekonomskog razvoja, od izuzetne je važnosti ravnoteža između niskotarifnih i ostalih aviokompanija – ističu iz Aerodroma Nikola Tesla.

Neke od prednosti beogradske vazdušne luke su optimalna geografska lokacija, potencijal tržišta, dobra povezanost i ponuda letova, kao i opslužno područje u kojem se nalazi sedam zemalja. Kombinovanje dugolinijskih letova sa dobrom povezanošću u regionu dodatno učvršćuje poziciju Aerodroma Nikola Tesla kao transfernog čvorišta.

Danas su iz Beograda u ponudi letovi devet niskotarifnih aviokompanija, i to - Air Cairo, easyJet, Eurowings, flydubai, Norwegian, Pegasus, Transavia, Vueling i Wizz Air. Oni lete ka 24 destinacije.

- Niskotarifne avio-kompanije čine četvrtinu svih aviokompanija koje saobraćaju iz Beograda, što je uobičajeno za prestoničke aerodrome i predstavlja dobru ponudu letova za poslovne putnike i turiste - kažu na beogradskom aerodromu.

Wizz Air je jedan od najvećih prevoznik među low cost kompanijama u centralno-istočnoj Evropi. Kako za eKapiju kažu u toj kompaniji, zadovoljni su radom u Srbiji i uvek prate želje klijenata i traže nove mogućnosti za dodatno proširenje usluga.

Uvođenjem četiri nove rute prošle godine, Wizz Air je ponudio više od 835.000 mesta iz Beograda i Niša, i to ka 20 destinacija u osam zemalja, što predstavlja povećanje kapaciteta od 39% u odnosu na prethodne godine. Ove godine, u novembru, pokrenuće liniju između Niša i Beča, koji se smatra jednim od najznačajnijih strateških poteza na ovom tržištu.

Iz kompanije kažu da imaju dobru saradnju sa aerodromima u Beogradu i Nišu i da su uvek spremni da prilagode ponudu potrebama klijenata.

- Već smo udvostručili naše resurse na tržištu Srbije i nadamo se da ćemo doprineti cilju beogradskog aerodroma od 5,5 miliona putnika ove godine. Optimisti smo i planiramo da u narednom periodu razmotrimo nove mogućnosti u Beogradu i Nišu - ističu u Wizz Airu.

Konkurencija je odnedavno prisutna i u železničkom saobraćaju. U resornom ministarstvu kažu da je jedan od ciljeva sprovedene reforme železničkog sektora bio i otvaranje transportnog tržišta za druge železničke prevoznike, što je i ostvareno jer sada na srpskim prugama četiri železnička prevoznika organizuju transport robe, a jedan i putnički prevoz.

To su Srbija Kargo, kao železnički prevoznik u vlasništvu države, i tri privatna železnička prevoznika - Kombinovani prevoz, Despotija i Eurorail logistik, dok putnike i dalje prevozi Srbija Voz.

Licencu za organizovanje železničkog saobraćaja na prugama Republike Srbije, koju izdaje Direkcija za železnice, ima ukupno 16 železničkih prevoznika, ali odgovarajće sertifikate poseduje samo njih šest. Na osnovu toga može se očekivati da tokom 2018. godine u železničkom saobraćaju na prugama kojima upravlja Infrastruktura železnice Srbije bude još prevoznika, pre svega kada je reč o teretnom transportu.

- Postojanje konkurencije u železničkom sektoru utiče da kompanije postaju fleksibilnije na transportnom tržištu, da se takmiče oko preuzimanja postojećih tokova robe i kvalitetnom ponudom usluga privlače nove - kažu u resornom ministarstvu.

Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu (RCSEE) Milan Vučković navodi primer Nemačke kada je u pitanju konkurencija, što je tamošnje železnice učinilo najomiljenim putničkim načinom prevoza.

- Time se pospešuje konkurentnost u cenama i poboljšanju ovih usluga. Međutim, ovde je potrebno uraditi kvalitetan posao pre toga, uvođenjem dobrih propisa koji nikoga ne favorizuju, već predstavljaju osnovu za zdravu tržišnu konkurenciju - ističe.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navode da je oblast luka za poslednje tri godine potpuno liberalizovana.