Kozji sir sa tartufima iz Paraćina putuje u svet - Prerada neuporedivo isplativija od prodaje mleka

Kad je pre tri godine odustao od posla fizičko-tehničkog obezbeđenja, tada 27-godišnji Željko Miletić iz Lebine kod Paraćina danonoćno je razmišljao kako da pronađe biznis koji će mu biti budućnost. Željko danas na tradicionalni način pravi desetak vrsta kozjih sireva koji imaju na tržištu odličnu prođu, pa ove godine već planira da proširi stado i proizvodnju.

Najskuplje vrste sireva, poput specijalnog sa tartufima, degustiraju kupci u inostranstvu, dok u ovdašnjim restoranima uživaju najviše u dimljenim poslasticama za grilovanje.

- Na teritoriji Paraćina mesečno isporučim devedesetak kilograma, i to je specijalitet u skoro svim restoranima. Inače, na ideju da gajim koze i pravim sir došao sam slučajno, dok sam radio u Francuskoj. Obezbedio sam recepture, kupio dve francuske alpine za početak, i počeo... Sada imam 37 koza, od kojih su 20 matična grla sa pedigreom. Sve su izuzetno mlečne, u proseku daju dnevno do tri i po litra mleka, ali ja sam odlučio da ne prodajem mleko nego sir - kaže on.

Ta odluka nije bez razloga, jer u paraćinskoj opštini retki otkupljivači kozjeg mleka bukvalno ucenjuju malobrojne kozare. Plaćaju ga kao da je kravlje, svega 23 dinara po litru, a minimalna otkupna cena trebalo bi da bude bar 50. Na paraćinskoj pijaci, objašnjava Željko, cena je od 100 do 120 dinara, što jeste isplativo, ali je proizvodnja sira još unosnija.

Za kilogram dobrog sira, objašnjava, treba šest do sedam litara mleka, a za najskuplje tvrde i čitavih 10. Osim klasičnog belog i dimljenih vrsta, Željko pravi još i specijalne vrste sireva, sa tartufima, u maslinovom ulju, sa pršutom, začinskim biljem, sa ljutom alevom paprikom.... Praktično, cela porodica Miletić je u ovom poslu.

- Kilogram sira sa tartufima, belim i crnim, košta 6.000 dinara i kupuju ga gastarbajteri preko leta. Zato ga šaljem u inostranstvo. Sirevi ne sadrže aditive, sole se morskom solju, a pravim ih sa majom, te je to zdrava hrana. A i kozje mleko je takvo. Koza pobrsti u prirodi oko 40 različitih vrsta biljaka - objašnjava nam Željko.

Kad krene vegetacija na proleće, sve do početka decembra, stado Miletića je na ispaši šest-sedam sati dnevno. Od decembra, čiste i umilne životinje vreme provode u štali. Sada sve čekaju podmladak. Ojariće se svih 37 do kraja januara, a posle tri meseca počinje muža.

- Planiram da proširim stado bar na 50 koza, da izgradim novu štalu i malu mlekaru. Praviću surutku, koji ljudi baš traže - iznosi preduzimljivi stočar.

Za razliku od polovine prošlog veka, kada je kozarstvo u Srbiji skoro izumrlo, jer je država zabranila da se ta životinja gaji, danas se uzgoj koza podstiče. Miletić tvrdi da od države dobija subvenciju od oko 7.000 dinara po grlu, pa bude dovoljno para da se za 30 koza obezbedi hrana za zimu.