Raž sve interesantnija ratarima - Manje zahtevna od pšenice, pogodna i kao sirovina za bioelektrane

Zbog nestabilne i nepredvidive cene pšenice, proizvođači u poslednje vreme traže druge kulture koje će sejati umesto nje. Osim uljane repice, sve interesantnija je i raž. Pogotovo stočarima, jer mogu da je koriste za silažu. Dodatni zamajac daje i nedavno otvorena bioelektrana u Botošu, koja će raž koristiti kao energent za proizvodnju struje.

Cena pšenice u žetvi prošle godine bila je oko 15 dinara. Sada je plaćaju dva dinara više, ali to je i dalje manje od onoga što bi proizvođačima, kako kažu, donelo bar "pozitivnu nulu", kad već zarade nema. Zbog toga poljopivrednici probaju da seju i druge kulture, prenosi IloveZrenjanin.

- Poslednjih godina se povećavaju površine na kojima se seje raž. Proizvođači pronalaze neku svoju računicu. Raž ima niz pozitivnih osobina i u poređenju sa pšenicom tolerantnija je na lošije uslove za razvoj. Na kiselijim zemljištima, na kojima pšenica ne uspeva, raž može da bude i te kako dobar usev. Takođe, može da se gaji i na većim nadmorskim visinama. Dobro je da postoji interes proizvođača za uvođenje ove kulture, jer je poželjno da u setvenoj strukturi jedan usev bude strnjina - kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Raž je manje zahtevna kultura od pšenice, a kada je reč o prihrani useva traži manje đubriva od pšenice. Iako se površine na kojima se seje raž povećavaju, to je i dalje jako malo u odnosu na sve ostale ratarske kulture.

Raž je posebno interesantna stočarima. Ali, ne kao zrelo zrno, već dok je u zelenoj masi jer se pripremom silaže od raži smanjuju troškovi proizvodnje mleka. Osim što proivodnja raži za silažu daje dobre prinose, ona omogućava drugu žetvu na istoj parceli.

- Prošle godine sam dobio oko 23.500 kilograma senaže po hektaru. Imao sam i drugi usev. To je bio kukuruz, on je rodio oko 5-6 tona po hektaru. Raž je dobar predusev. Ima specifičan miris i korovi ne idu u nju. Raž se ne prska, skoro da i nema prihrane. Ove godina sam raž posejao na 17 hektara i to je dovoljno za moju farmu - objašnjava Jugoslav Tomić, stočar iz Stajićeva.

Interesovanje za proizvodnju raži posebno raste i zbog bioelektrane iz Botoša koja je koristi kao gorivo. Zadruga Mladost iz istog sela posejala je ovu kulturu na oko 60 hektara. Proizvodnju na dodatnih 40 hektara je ugovorila sa kooperantima.

Proizvođači semena obećavaju prinose od oko 80 tona po hektaru za raž i sirak zajedno.

- Na 100 hektara koliko smo mi ove godine opredelili za tu proizvodnju prinos bi, po toj računici, trebalo da bude 8.000 tona. Pod pretposavkom da jedna tona daje 200 kubnih metara biogasa s ovim prinosima godišnje možemo da računamo na proizvodnju 1,6 miliona metara kubnih biogasa. Potrošnja motora u bioelektrani je oko 250 metara kubnih po času, tako da nam raž i sirak sa 100 hektara zemlje obezbeđuju 3.000 megavat sati godišnje - kaže Jovan Filipović, direktor Mladosti, i dodaje da tih 100 hektara podmiruje 60% potreba bioelektrane.