Kalemarstvo očekuje subvencije - Zabrana izvoza u Evropsku uniju dodatni problem za proizvođače

U Rasinskom okrugu nalaze se najveći proizvođači sadnog materijala, a kalemarstvo je zanat koji se tradicionalno u porodici prenosi na sledeću generaciju proizvođača. Subvencije za ovu proizvodnju u našoj državi ne postoje, a zabranjen je i izvoz na tržište Evropske unije. Kupci sve više traže naše autohtone sorte, pa se i proizvodnja kalemova ovih vrsta povećala poslednjih godina.

Jedan od najvećih proizvođača sadnog materijala, Saša Čolić iz Velike Drenove kod Trstenika, nastavio je tradiciju kalemarske proizvodnje svoje porodice i predaka, kako kaže - dužu od jednog veka.

Velika proizvodnja voćnih i loznih kalemova u Rasinskom okrugu počela je još krajem XIX veka, pa je i danas ovaj kraj poznat po velikim proizvođačima sadnog materijala.

- Ovaj kraj je najpoznatiji po proizvođačima loznog i sadnog materijala, jer je pre 30 godina bio lider i po evropskim okvirima pošto se proizvodilo od 40 do 50 miliona sadnica, toliki je recimo 1989. godine bio izvoz iz tadašnje Jugoslavije iz Rasinskog okruga. Danas je ta proizvodnja smanjena na nekih 10 do 12 miliona - kaže Saša Čolić iz preduzeća Agroplanta.

Problemi proizvođača kalemova u Srbiji su mnogobrojni. Od loše povezanosti između države, proizvođača i struke, preko nemogućnosti izvoza za zemlje Evropske unije, do nepostojanja subvencija za kalemarsku proizvodnju.

- Mi smo jedina zemlja u okruženju koja nema subvencije po proizvedenom kalemu, dok u drugim zemljama imate subvenciju ili na okalemljenoj lozi ili na fakturisanu vrednost, odnosno kada prodate. Kod nas to ne postoji. Kod nas se samo subvencionišu oni ljudi koji kupuju sadni materijal, ali ne i proizvođači, tako da smo ovde prepušteni sami sebi. Recimo, lozni sadni materijal, lozni kalemovi, mogu da se uvezu u Srbiju iz Evropske unije dok mi ne možemo da izvozimo za EU. Kada budemo ušli u EU onda će nam dozvoliti izvoz naših kalemova. Ja pretpostavljam da je razlog konkurencija, jer su naši lozni kalemovi minimum duplo jeftiniji - kaže Saša Čolić.

I pored svih tih nepovoljnosti, Saša Čolić se već pet godina uspešno bavi proizvodnjom kalemova. Njegova godišnja proizvodnja u proseku iznosi oko 100.000 loznih kalemova i 50.000 voćnih sadnica. Proizvodnja kalemova započinje od proizvodnje lozne podloge.

- Podloge prvo rastu, a onda se seku, donose kući, krate na 50 cm. Zatim moraju da se skinu svi pupoljci, a kasnije pred samo kalemljenje krati se deo do zgloba gde loza treba da pusti koren i onda kreće kalemljenje - kaže Čolić.

Iako ne možemo da izvozimo za tržište Evropske unije, po kvalitetu ne zaostajemo za evropskim zemljama. Najviše se i dalje izvozi za Rusiju i region, a kupci sve više traže kalemove naših autohtonih vrsta, poput prokupca i tamjanike.