Proizvođače repe pomažu i država i šećerane - Ratarima na raspolaganju krediti i mnogobrojni podsticaji

Proizvodnja šećerne repe u Srbiji iznosila je u 2016. godini 2.560.324 tone. Ta proizvodnja veća je u odnosu na prethodnu 2015. godinu za 17,3%, a u odnosu na desetogodišnji prosek manja je za 15,1%. Otkupna cena šećerne repe 2016. godine iznosila je 35 EUR po toni.

U predstojećoj sezoni jedan od veoma važnih faktora za proizvodnju šećerne repe u Srbiji sigurno će biti ukidanje kvota za proizvodnju šećera u EU 30. septembra 2017. godine. Naime, proizvodna kvota za šećer trenutno iznosi 13,5 miliona tona, a predviđa se da će proizvodnja ukidanjem kvota rasti.

Kada je reč o ugovaranju ovogodišnje proizvodnje šećerne repe u Srbiji, očekuje se da će se domaće fabrike šećera rukovoditi kretanjima na tržištu šećera u EU, shodno tome da se velike količine šećera izvoze upravo na to tržište.

U jednoj od najvećih i najpoznatijih kompanija iz šećerne industrije u našoj zemlji, Sunoko, kažu da su "spremni da u svakom trenutku podrže sve one koji se opredele za proizvodnju šećerne repe".

- Na primer, možemo im pomoći obezbeđivanjem semena, đubriva, pesticida, pa čak i novčanih avansa. Inače, ove godine smo izašli sa istim uslovima kao i prethodne, uprkos neizvesnosti u pogledu cene šećera, zbog ukidanja proizvodnih kvota u Evropi. To znači da je ponuđena cena šećerne repe standardizovanog kvaliteta 35 EUR po toni, a isplate će biti završene najkasnije do kraja godine - kaže Ljubiša Radenković, generalni direktor kompanije Sunoko.

Da šećerna repa može biti veoma perspektivna kultura, dokazuje i činjenica da je šećer koji izvozimo potpuno ravnopravan takmac na tržištu EU, CEFTE i drugih zemalja. Najviše šećera izvozimo u Hrvatsku, gde je tokom prošle godine izvezeno gotovo 100.000 tona.

- Već danas Sunoko izvozi više od 50% svoje proizvodnje i ima devizni priliv veći od 100 mil EUR. Zahvaljujući visokoj efikasnosti naših fabrika uspevamo da budemo konkurentni sa cenom, iako sirovinu plaćamo i 20-30% skuplje od proizvođača u zemljama EU. To je posledica visokih ulaganja u modernizaciju postojećih kapaciteta, te implementacije najsavremenijih tehnologija - objašnjava Radenković.

Proizvodnju šećerne repe podstiče i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i to u iznosu do 2.000 dinara po hektaru. Pored toga, odobrava se regres u visini od 10 dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru.

Podsticaj predstavljaju i regres za premiju osiguranja useva, plodova i višegodišnjih zasada u iznosu od 40%, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i povraćaj sredstava za kupljenu novu opremu i mehanizaciju za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, i to u iznosu od 40% od iznosa investicije.

Proizvođači mogu ostvariti povraćaj dela uloženih sredstava za kupovinu nove opreme i mehanizacije i to - priključne mašine i mehanizacije, opreme i sisteme za navodnjavanje, prskalice, pumpe i drugo.

Uz sve navedene mere pomoći, poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju i povoljni dinarski krediti, bez valutne klauzule, sa fiksnom kamatnom stopom u iznosu od 3% i to za sve namene koje će srpskim seljacima olakšati ili unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.

Za subvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine mogu da konkurišu registrovana poljoprivredna gazdinstva, bilo da su pravna ili fizička lica.