Protivgradne mreže isplate se već u prvoj godini - Država daje 50% podsticaja

Saša Radojević iz Rastovnice kod Prokuplja na obroncima Belog Kamena uzgaja maline na organski način. Njegov malinjak, površine dva hektara, pokriven je protivgradnim mrežama, što nije slučaj sa većinom ostalih zasada u topličkom kraju.

U kraju gde je višnja dominantna voćna vrsta decenijama, malina je pre nekoliko godina ušla na velika vrata i za kratko vreme zauzela velike površine. Jedan od mnogobrojnih proizvođača je i Radojević, koji je sa porodicom pre tri godine počeo podizanje zasada.

Sada je malina u punom rodu i ove godine Saša Radojević očekuje vrhunske rezultate. To što malinu gaji u netaknutoj prirodi, u podnožju Belog Kamena i Pasjače, značajno mu, kaže, olakšava proizvodnju na organski način, donoseći i nešto veću cenu na tržištu. Naporan rad i velika novčana ulaganja Saša nije hteo da prepusti slučaju, već je svoje zasade zaštitio protivgradnom mrežom.

- Mirnije se spava kad se to ovako uradi. Po hektaru investicija izađe i do desetak hiljada evra, ali se to isplati već u prvoj godini sa gradom - kaže Radojević.

Primer ovog proizvođača veoma je značajan i za druge voćare u Topličkom kraju, kažu stručnjaci, posebno u delu korišćenja podsticajnih sredstava države.

Koristio je podsticaje države za protivgradne mreže, sistem za zalivanje. Prošle godine je povraćaj bio 40%, a ove je 50%, bez PDV-a.

Hoće li u budućnosti biti više ovakvih zasada, stručnjaci zasad ne mogu sa sigurnošću da tvrde. Kažu da je pomoć države izuzetno značajna, ali da ipak presudnu ulogu ima izvesnost u proizvodnji, koja uglavnom izostaje.

- Ovo je zaista nešto što se veoma brzo isplati. Međutim, ljudi su uglavnom izgubili ambicije, volju da krenu napred. Mi se trudimo da ih podstaknemo, prvenstveno ovakvim primerima, da vide da to može da se uradi i kod nas - tvrdi Snežana Jović, savetodavac u PSS u Prokuplju.

Toplički proizvođači prve količine malina, koje beru ovih dana, predaju hladnjačama bez utvrđene otkupne cene.