Proizvodnja belog luka - Uložiš dinar, dobiješ četiri

Beli luk se gotovo svakodnevno jede, ili se kao omiljeni aromatični začin stavlja u jela, tako da nema kuće u čijoj bašti se ne sadi bar po koji čen, bilo u proleće ili jesen. Osim toga, mnogi se zaklinju u njegova mnogostruka lekovita svojstva. Uprkos tome, ako se izuzmu dva sela u Banatu - Vrbica u opštini Čoka i Sakule u opštini Opovo, beli luk je kultura koja se sve manje gaji na velikim površinama.

Tako ustupa mesto uvoznim glavicama, uglavnom iz Kine, koja se već godinama unazad smatra za najvećeg proizvođača i izvoznika. Poljoprivrednici će reći da je upravo cena tog uvoznog potisnula domaću proizvodnju belog luka, za koga tvrde da je neuporedivo kvalitetniji, pre svega aromatičniji.

Proizvodnja na 10 ari u Paragama

Oktobar je pravo vreme za sadnju ozimog belog luka, pa ostaje da se vidi koliko će proizvođači ove sezone biti zainteresovani za njegovu proizvodnju. Ono što je sigurno jeste da će ove jeseni biti zasađen na parceli Ivana Petrovića iz Paraga.

Petrović se godinama unazad bavio malinarstvom, ali je prošle jeseni odlučio da na manjoj površini zasadi i beli luk i oproba se u toj proizvodnji. Prinosom i kvalitetom glavica je zadovoljan, a sada očekuje i veću prodaju.

- Beli luk, sorte bosut, zasadio sam prošle jeseni. Sa 10 ari dobio sam 900 kilograma luka, od čega je čak 90% prve klasa. Vremenske prilike su mu pogodovale. Dobro sam pripremio zemljište oranjem, drljanjem, kultiviranjem i nekoliko puta frezanjem, a đubrio sam, kako stajskim, tako mineralnim đubrivom. Dodao sam ono što je analiza zemljišta pokazala da nedostaje. Sadnju smo obavili ručno. Angažovao sam šest radnika, koji su posadili semenski materijal, odnosno čenove vrhom nagore - kaže Petrović.

Dodaje da je gotovo svakodnevno pratio vegetaciju, te adekvatno i blagovremeno primenio mere nege ovog useva, koje podrazumevaju zaštitu od štetočina, prihranu, navodnjavanje, kao i zaštitu od korova, a u tom slučaju moguće je i prskati parcelu protiv korova, mada je na manjoj površini međuredna obrada motikom sasvim prihvatljiva.

Cena na malo 300 din za kg

Glavice su krajem juna ručno izvađene i ostavljene na promaji, da se osuše pera. Potom su ispleteni venci, pera odsečena, a luk ređan u tankom sloju u gajbice ili džakove u prostoriji gde je dobra cirkulacija vazduha.

- Tokom leta prodaja je bila slabija, ali sada dolaskom jeseni beli luk se više traži. Prodajem ga preko interneta, preko oglasa i kod kuće, a trenutna cena je 300 za kilogram, a ukoliko su u pitanju veće količine, cena je 50 dinara niža - kaže Ivan Petrović.

Kako on tvrdi, proizvodnja belog luka nije zahtevna, nije bilo velikih ulaganja, te se na ovoj maloj površini može solidno zaraditi. Upravo zbog toga on će polovinom ovog meseca ponovo posaditi beli luk na istoj površini od desetak ari.

- Na ovako maloj površini nema zarade setvom ratarskih useva, te je najbolje opredeliti se za kulture koje nisu široko zastupljene i raditi porodično. Zato i neću značajnije povećavati površine, kako bi moja porodica mogla komotno da obavi sav posao od sađenja do pripreme luka za prodaju. Upravo sam na osnovu toga dobio jasnu računicu da na uložen jedan dinar imam zaradu od najmanje četiri. Znači, imao sam manju površinu, manja ulaganja, vreme nam je odgovaralo. Može se saditi i početkom proleća, ali ja sam se, kao i prošle godine, odlučio za jesenju sadnju - objašnjava ovaj mladi poljoprivredni proizvođač.

Sledeće sezone će preći i na organsku proizvodnju maline na površini od 30 ari, a planira i da na manjem posedu poseje pasulj. Ima sistem za navodnjavanje, pa kaže da se ne boji suše.