Uzgojem gusaka do zarade - Na ceni perje, mast i džigerica

Da se uzgoj gusaka isplati, govori primer prosvetnog radnika Mikloša Repergera, koji pred odlazak u penziju, planira da poveća proizvodnju i otvori mini klanicu.

U prostranom dvorištu trenutno je oko 300 gusaka, a pošto je period parenja, Mikloš očekuje da će ih uskoro biti više od hiljadu. Guske nisu zahtevne i najviše jedu travu, kukuruz, detelinu i potrebno im je obezbediti dosta vode.


- Dvadesetih godina prošlog veka jedan lekar je to započeo, a ‘86. je osnovano udruženje i takmičenje koje izgleda kao i danas - kaže Živica Terzin, predsednik Udruženja "Belo pero" iz Mokrina.

U Mokrinu je više od stotinu odgajivača, a na ovogodišnjoj, kako domaćini kažu, svetskoj smotri gusaka biraće se najlepše jato, najteža guska i gusan. Neizvesno će biti u finalnoj borbi belih gladijatora, za koje su se nakon dvomesečnih kvalifikacija plasirali gusani Margitares i Cezar.

Čerupanje gusaka zbog perja traje od proleća do jeseni, četiri do pet puta u sezoni, a potom se guske kolju zbog mesa ili dalje zadržavaju još godinu ili dve. Od jednog čerupanja guske dobije se oko 100 grama perja, pa tako u sezoni bude 400-500 grama po jednoj guski odnosno od 5 do 6 EUR.

Za ishranu gusaka kod kuće, najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava. Težina guščije džigerice najčešće povećava klјukanjem, a zavisno od vrste gusaka, džigerica može biti teška od 0,5-1kg. Osim džigerice, tražena je i guščija mast, koja je od davnina poznata kao lek, a i danas ima istu primenu.

Pre gotovo 50 godina na vojvođanskim pašnjacima bilo je oko milion gusaka, a Srbija je bila treća u svetu po izvozu perja. Tada je u selima gotovo svaka porodica uzgajala ovu živinu, a naročito su se banatska polja belela od gusaka.

Društvo odgajivača gusaka Belo pero

Mikloš Reperger

uzgoj gusaka

smotra guščara u Mokrinu

selo Ostojićevo kod Čoke

Živica Terzin

Svetsko prvenstvo u nadmetanju gusana