U borovnicu vredi investirati - Velika ulaganja, ali prva klasa dostiže cenu od 600 din po kilogramu

Želeći da novac zarađen u inostranstvu, uloži u profitabilan posao ali u svojoj zemlji, Goran Dišić iz Donjeg Dobrića kod Loznice posle mnogo razmišljanja i istraživanja odlučio je da posadi borovnicu, voćnu vrstu koja polako osvaja loznički kraj.

Idealno zemljište za borovnicu

S obzirom da borovnica uspeva na izrazito kiselim zemljištima (ph 4-5), u potrazi za idealnom parcelom Dišić nije otišao daleko od svog sela, jer je u susednoj Jadranskoj Lešnici kupio površinu od sedam hektara koje je posle urađene analize zemljišta pokazalo vrednost ph od 3,8.

- Imao sam sreće u pogledu zemljišta jer na njemu ne može da se gaji ništa sem borovnice. Zasad smo podigli u decembru 2017. godine na 5 hektara po najsavremenijim metodama koje uključuju sadnju na bankove, sistem za zalivanje, protivgradnu mrežu - kaže Dišić.


Zasadu borovnice, neophodno je dodavati i piljevinu koja zakišeljava zemljište, a prema Dišićevom proračunu, kupovati piljevinu svake godine ogroman je trošak i zato je rešio da je sam proizvodi kupivši mašinu koja melje drvo i pravi neophodne opiljke.

Objasnio je i da se kroz sistem za navodnjavanje pušta i prihrana kada se za tim ukaže potreba, a ceo sistem je automatski i sve se pokreće jednim pritiskom na dugme, čime je posao znatno olakšan. Za sada fizičkog rada biće najviše u periodu orezivanja i berbe.

Ističe koliko je bitno naći dobre i odgovorne radnike ali je uspeo da komšije, prijatelje i rodbinu zaposli i na taj način i njima osigura siguran posao. S obzirom da se do sada nisu susretali sa borovnicom, svi radnici su prošli obuku sadnje i orezivanja.

Trenutni poslovi su orezivanje, jer im je kako kaže bitan kvalitet a ne kvantitet, tržište traži krupnije plodove i cilj im je da bobice budu preko 12 mm jer tako mogu očekivati i odličnu cenu. Za plasman ne brine jer ima ugovorenu prodaju sa holandskim izvoznikom.

Prvi rod se očekuje u junu mesecu, a prema Dišićevoj proceni po žbunu bi trebalo da bude kilogram i po ploda, dok u punoj rodnosti jedna biljka borovnice može da da od šest do sedam kilograma ploda, a to podrazumeva kvalitetne sadnice, koje je uvezao iz Poljske.

U planu mu je proširenje na još dva hektara i u nekom kasnije periodu hladnjača. Konkurencije se ne plaši, naprotiv, svoje prijatelje savetuje da krenu u proizvodnju borovnice. Poslušao ga je komšija koji na samo dvesta metara od Dišića podiže svoj zasad.

Poslednjih godina sve je više savremenih zasada borovnice u lozničkom kraju. Sada je to površina od trideset hektara ali u budućnosti će ih sigurno biti više.

Naš glavni adut su sorte Djuk i Hjuron, koje je i Dišić zasadio jer stižu već u junu mesecu kada je na svetskom tržištu nestašica borovnica, jer se u tom periodu završava berba u Španiji a u Poljskoj berba kreće mnogo kasnije.

- Srpska borovnica popunjava taj vakum koji se javlja na tržištu, još ako su plodovi krupni i dobro obojeni plasman i odlična cena su zagarantovani - kaže Dišić i dodaje da se u proizvodnji borovnice moraju ispoštovati i neke specifičnosti.

Pre svega zemljište mora biti kisele reakcije, sadnja se obavlja na bankove, a pored sistema za navodnjavanje, zaštitna mreža protiv grada je obavezna, s obzirom da se ova biljka teško oporavlja ukoliko je grad ošteti na bilo koji način.

Danas je borovnicu moguće saditi i u supstratima i saksijama mada takvih zasada u Loznici nema ali su se odlično pokazali na teritoriji Šapca. Ona je dugovečna biljka sa periodom plodonošenja i do 50 godina i zato se prilikom podizanja zasada posebno mora voditi računa.

uzgoj borovnice

Goran Dišić

selo Donji Dobrić kod Loznice

selo Jadranska Lešnica kod Loznice

borovnica Djuk

borovnica Hjuron

zemljište za uzgoj borovnice