Saveti za sve koji žele da se bave seoskim turizmom - Gde najradije putuju i šta vole domaći i strani turisti

Od salaša na severu, do seoskih domaćinstava ka jugu, istoku i zapadu, Srbija je bogata mestima na kojima možete da "odmorite dušu" i "napunite baterije". Gde god da zavirite, pronaći ćete oazu u kojoj ćete moći da udahnete svež vazduh, pojedete domaću hranu i kupite unikatni suvenir za uspomenu. Registrovano je više od 1.000 seoskih domaćinstava, a da će ih biti potrebno još, govori podatak da je kod mnogih domaćina godišnji prosek 1.500 posetilaca. Istraživali smo - šta to ima Srbija?

Na Drini Sunčanu reku; na Uvcu etno domaćinstva Šaponjić, Vilovi, Gujančići; na Goliji - domaćinstvo Šekler, pansion Nebo, vilu Selena; kod Kraljeva etno selo Bogut, Bisere Lopatnice; kod Despotovca eko farmu Milanović; kod Aranđelovca etno selo Brestovi i vizija; na Staroj planini vilu Babin zub; na Divčibarama etno selo Gostoljublje. I ovde nije kraj spisku, ali smo zahvaljujući turističkom vodiču Pavlu Pavloviću saznali koji su to najuspešniji domaćini, kod kojih se gosti uvek rado vraćaju.

- Gosti iz Beograda i Vojvodine su glavni klijenti, ali ponude smeštaja na selu nalaze se i na popularnim sajtovima za oglašavanje, pa su dostupne i strancima. Treba znati da je to samo dodatni prihod porodica, koje se bave drugim delatnostima, a najčešće poljoprivredom. Iako posluju dobro, ima prostora i za nove, a ono na čemu je potrebno raditi jeste marketing.

Kada je reč o samom definisanju pojmova, Pavlović kaže da je danas veoma teško odrediti šta je to etno turizam, posebno jer se unaše vreme ova tema posmatra površno. Da bi nešto imalo oznaku "etno" mora, između ostalog, da nudi iskustvo poput jahanja konja u neograđenom prostoru, pečenja rakije, traženja zlata i slično.

- Mi radije biramo izraz seoski turizam ili još širi pojam ruralni turizam. To je vrsta turizma koja radi, funkcioniše, i gde mi kao država imamo veliku šansu. Takođe, Zakonom o turizmu je olakšan rad ovih domaćinstava, koja će plaćati paušalni porez u odnosu na broj ležajeva koje imaju. To će biti dodatni vetar u leđa - smatra Pavlović i dodaje:

- Trebalo bi forsirati mala seoska domaćinstva, gde porodica živi povremeno ili stalno i gde postoji proizvodnja hrane. Takođe, izgled objekta bi trebalo da se uklopi u tradicionalni stil gradnje kraja odakle je domaćinstvo.



Na temu zarade razgovarali smo sa Željkom Matićem, vlasnikom konaka Ćuvarkuća u Tršiću. Uz smeštaj, ovaj preduzetnik nudi i ugostiteljske usluge u svom kafeu sa istim nazivom, koji se nalazi u samoj blizini prenoćišta. Njegova ulaganja tiču se zakupa objekata, koji su već postojali i bili opremljeni, njihovog uređivanja, kao i redovne nabavke. Cena noćenja ovde je 800 dinara, a ponuda pića široka, po povoljnim cenama.

- Ako se dovoljno potrudiš, radiš pošteno i brineš o svojim gostima, posao je isplativ. Od kada konak postoji, odnosno za ove četiri godine, ugostio je oko 1.000 posetilaca. Ako brojimo i prijatelje, onda je to duplo više - kaže Matić.

Sa obrazovanjem diplomiranog ekonomiste u turizmu i turizmologa, smatra da je odabrao najlepši mogući posao. S obzirom na to da je odrastao u Tršiću, seoski turizam mu nije bio stran. Želeo je da ovaj vid turizma približi mladima i da uvede novine koje ovo malo, ali značajno mesto, nije imalo.

- Posao je veoma dinamičan i nijedan dan nije isti. Dolazi mnogo različitih ljudi, a to mi daje energiju za rad i ujedno je održava. Sa druge strane, rad sa ljudima ume da bude težak, kao i to da često nemate slobodan dan, posebno kada su praznici. Ko se opredeli za rad u turizmu, mora potpuno da mu se posveti i da mu podredi svoje želje - kaže naš sagovornik.

Posebno su mladi sve više zainteresovani za ovaj vid turizma, kažu u organizaciji Srbija za mlade (SZM). Ističu da zbog bega od stresa i u potrazi za čistim vazduhom i zdravom hranom mladi biraju Zlatar, Pešter, Taru, kao i pomenute Goliju i Staru planinu.

- Mladi traže aktivan odmor, a ne pasivan. Zainteresovani su za pešačenje, planinarenje, vožnju biciklom, plivanje i kupanje - kaže Petar Slavković, predsednik SZM.

Dodao je da priče i legende sa lokala itekako daju dodatnu vrednost i atraktivnost selima.

- Putujem po Srbiji, jer želim da upoznam državu u kojoj živim. Smatram da je nedovoljno istražena i da ima ogroman turistički potencijal. Posebno volim da odem u zapadnu Srbiju, a obavezno preporučujem i Golubac i okolinu na istoku. Tu su Viminacijum, Lepenski vir, Đerdap. Takođe, Despotovac i okolinu ne bi trebalo propustiti. Ovde sam obišla, i oduševila se, manastir Manasiju, Krupajsko vrelo, vodopad Veliki buk, Park maketa. Naravno, Kosovo i Metohija se apsolutno podrazumevaju - rekla je Sanja Leskovac (32) iz Srbobrana.

Ona je dodala da najviše voli da putuje sa drugaricama i to organizovano, preko različitih tura. Razlog su obučeni vodiči, od kojih tvrdi da može da nauči dosta, a posebno onaj najlepši deo Srbije - bogatu istoriju.

- Za organizovano planinarenje na jedan dan moguće je izdvojiti 1.500 dinara, dok sam za turu od dva dana plaćala 3.500 dinara. Naravno, za duži odmor potrebno je više novca, ali nikada nisam potrošila više od 8.000 dinara - otkriva Leskovac.



Za seoski turizam u Srbiji nisu zainteresovani samo domaći turisti, nego sve više i stranci. Darko Gavrilović iz agencije Talas travel, koja se bavi isključivo receptivnim turizmom, kaže da gosti sve češće tragaju za izletima van Beograda ili Novog Sada, kao glavnih urbanih destinacija u Srbiji. Preporučuje da se posete Tara i Sirogojno, kao i potez od Kalne do Crnog vrha na Staroj planini. U adutima je i Arabinje.

- Glavni motiv je beg u čistu prirodu, nacionalne parkove, rezervate i parkove prirode. Pored boravka i aktivnog odmora u ovakvom okruženju reka, jezera i planina, stranci su veoma zainteresovani za našu tradiciju i kulturu. Zanimaju ih zanati, šta ljudi uzgajaju na njivama, lokalna kuhinja, folklor, mentalitet.

Naglašava da je za ovaj vid turizma neophodna konstanta promocija i onlajn i oflajn kanalima. Njom bi trebalo da se bave i državne institucije, ali i organizatori putovanja, koji su dužni da ponude lepo osmišljene programe.

- Potrebna je još bliža saradnja pružalaca usluga i turističkih organizacija. Kada je reč o onima koji se bave seoskim turizmom, trebalo bi da porade na stranim jezicima, marketinškim veštima i na računarskoj pismenosti, kako bi bili vidljiviji - navodi Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, seoski turizam je sjajna šansa za ostanak ljudi na selu i razvoj sela.

Aleksandra Kekić