Uzgoj ove žitarice je posao budućnosti - Zdravija, a više se isplati od pšenice

Kada su Dragana i Joca Ilić, bračni par iz Vranja, prošle godine kupili mlin u obližnjem Pavlovcu, nailazili su na čuđenje svoje okoline, jer takva investicija nije bila svakidašnja. Njihova ideja da melju speltu i potom prodaju speltino brašno, pokazala se kao veoma isplativa investicija.

Joca Ilić priča kako im non stop stižu porudžbine za speltino brašno, koje se u Srbiji sve više koristi u ishrani. Kilogram ovakvog brašna u sprskim marketima kreće se od 180 do 280 dinara u zavisnosti od proizvođača.

- Trenutno ljuštimo speltu, mašine rade punom parom. Speltu sami sejemo na parcelama na širem području Vranja, ovde u Pavlovcu, koje je ravničarsko selo pored Južne Morave, ali i u predelu Poljanice, koje je planinsko područje iznad Vranja. Ove godine smo imali oko 130 tona speltinog zrna, koje smo proizveli sami. Brašno odlazi na naše tržište, ali nisu to neke velike količine, jer iako je u zamahi, upotreba speltinog brašna nije toliko zaživela kod nas.

Mnogi ljudi i nisu čuli za speltu, bez obzira što je to najstarija žitarica.

- Mi smo rešili da se oprobamo u ovom poslu, imali smo ugovor sa jednom firmom iz Šapca. Kada je to preduzeće prodato, mi smo ostali bez kupca, ali smo se ipak snašli, te smo plasman ugovorili sa jednom firmom iz Mađarske, koja će to da izveze za Austriju - priča Ilić.

On pojašnjava da mlin žito melje na kamenu, što je gotovo isto kao da brašno nastaje u vodenici potočari. Dodaje da su nakon kupovine mlina, uzeli i prateće sito za trijažu.

- Žito mora da se melje u takvom mlinu, zbog toga da ne bi žito sagorevalo. Tako da ostaje kao da se mlelo na vodenici potočari. Mi brašno prodajemo po ceni od 120 do 150 kilograma, u zavisnosti od količine, a u marketima je to duplo skuplje. U suštini živimo od poljoprivrede, jer pored mlina imamo i površine pod malinama. Po obrazuvanju smo poljoprivredne struke, supruga je diplomirani inženjer poloprivrede, a ja sam diplomirani menadžer u poljoprivredi Takođe, bavimo se i prodajom ćumura, tačnije izvozimo ćumur - dodaje Ilić.

Njegova supruga Dragana priča da prilikom setve spelte nisu imali probleme sa obradom zemljišta jer je postupak isti kao i kod pšenice.

- Setva spelte je jednostavnija jer se osnovna obrada zemljišta može obaviti na dubini od 20 do 25 centimetara i to samo dve do tri nedelje pre početka sejanja. Seje se u periodu od oktobra do novembra, to od 180 do 220 kilograma semena po hektaru. Kada smo uporedili troškove setve spelte, sa setvom pšenice, shvatili smo da su ulaganja mnogo manja, a dobit dobra. Spelta je pogodna za organsku proizvodnju jer ne upija štetne materije iz zemljišta. Otporna je na patogene što joj daje veliku prednost nad ostalim biljkama. Kada smo speltu proizveli izračunali smo da ćemo više zaraditi, ako je preradimo u brašno koje se sve više traži na tržištu, pa je tako sve i počelo - pojašnjava Dragana Ilić.

Spelta se lakše vari i ne ostavlja osećaj nadutosti koji se često javlja kada recimo jede testenina ili nekoliko komada hleba. U porodici Ilić najviše koriste speltino brašno u ishrani. Od speltinog brašna prave hleb, projice i pite, dodajući mu ponekad i kukuruzno.

- Hleb se pravi tako što se zamesi pola kilograma brašna sa 350 grama mlake vode, kašičicom soli, jednom kesicom praška za pecivo i maslinovim uljem po želji. Toliko je ukusan da svi u kući jedva čekaju kada će biti pečen, jer čitav dom zamiriše - prenosi Dragana.

Ovaj bračni par savetuje ulaganja u ovakav biznis, jer je spelta budućnost u ljudskoj ishrani.

- Nemojte da krećete sami, već tražite podršku zadruge, firme za plasman. Nađite sigurno tržište za plasma, pa tek onda s eupuštajte u ovakav biznis. Što se tiče onih koji bi da seju ovu žitaricu, sigurno nećete pogrešiti, jer se ona isplati mnogo više nego pšenica - savetuje Joca Ilić.