Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Investicije

U šta ulagati?

Nacionalni tim za preporod sela preporučio ulaganje u proizvodnju pet zlatnih vrsta voća Srbije

Izvor: Beta

Utorak, 09.06.2020.

17:43

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: katacarix/shutterstock.com)

Nacionalni tim Srbije za preporod sela preporučio je danas povratnicima iz inostranstva da ulažu u proizvodnju pet zlatnih vrsta voća Srbije: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja.

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima da ulažu u voćarstvo, javio se veliki broj zainteresovanih sa pitanjem u koje voćne vrste da investiraju.

Konsultujući stručnjaka za tu oblast, profesora Zorana Keserovića, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Krkobabić i Škorić poručili su da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

Ukazali su i da je voćarstvo pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23%, naveo je u saopštenju Nacionalni tim za preporod sela.

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zaradjuje više od 120 mil USD.

Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 USD, a prerađeno 1,82 USD, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti, istakao je Nacionalni tim.

Među prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se tri voćne vrste: malina na trećem mestu sa vrednošću od 233,2 mil USD, jabuka na četvrtom mestu sa 122,4 mil USD i smrznuta višnja na osmom mestu sa 59,2 mil USD.

Takođe, u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Krkobabić je rekao da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

- Naš cilj je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu - giganta, poput španskog Anekoopa, koji okuplja 27.000 farmera. Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja - rekao je Krkobabić.

Male površine pod voćnjacima

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8% površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, smatra Nacionalni tim za preporod sela.

Keserović je rekao pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

- Dugoročni cilj nam je izgradnja prerađvačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija -ocenio je Keserović.

Dodao je da se po uvođenju savremenih tehnologija izdvaja proizvodnja borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se Srbija može porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvaja proizvodnja borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i proizvodnja višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva, procena je Nacionalnog tima.

Najisplativija borovnica, potom jabuka

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji.

- U pojedinim godinama država je vraćala oko 50% uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko 2 EUR. Po hekatru može da se ostvari i do 18 tona. Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 EUR. Кod proizvodjača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 EUR. Investicija se vraća u pet godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 EUR, naveo je Nacionalni tim.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti.

- Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada - oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako se tome doda i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 EUR, što zavisi od broja sadnica po hektaru - ukazao je Nacionalni tim i dodao da se investicija se otplaćuje od pete do šeste godine.

Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 EUR po hektaru, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 EUR po hektaru, nekad čak i više.

Jagoda, malina i trešnja

Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 EUR, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50%. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 EUR po godini, zavisno od sezone.

Ova godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni, pa je sorta jagode kleri na nekim plantažama imala prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 EUR.

Kod maline za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 EUR po hektaru. Sa prinosom od 12 tona po hektaru i sa prosečnom cenom od 1,6 EUR investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Kod trešnje investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 EUR, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45% do 50% ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u petoj, odnosno šestoj godini, a može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru.

Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 EUR. Troškovi proizvodnje su oko 55%.

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.