Uzgoj puževa skupa investicija, ali se uloženo vraća u drugoj godini

Iako se nekada davno porodica mladog inženjera građevine, Koste Kačeva, bavila uzgojem ovaca i proizvodnjom sira, on je odlučio da otvori farmu puževa. Diplomirao je građevinu, ali se opredelio za poljoprivredu.

- Iako puževi baš nemaju veze sa klasičnim stočarstvom, odlučio sam se za njihov uzgoj, jer je to nešto zanimljivo i ne baš razvijeno u Bugarskoj. Otišao sam na jednu farmu, upoznao vlasnika koji mi je objasnio sve o uzgoju, razmislio sam i odlučio da krenem u taj biznis - rekao je Kosta za agronovinite.

Njegova farma se nalazi na istoku zemlje, u selu Sadievo, oko 30 km od Crnog mora, a uzgojna površina se prostire na 2.000 m2. Vrsta koju uzgaja je Helix Aspersa Maxima, kod nas poznata kao smeđi baštenski puž. Iako mu je kućica manja nego kod ostalih vrsta, ima više mesa. Na primer, divlji puž Helix lucorum koji je tražen u Grčkoj ima 30% veću kućicu, ali njegovo meso ima drugačiju kiselost.

Svake godine sredinom maja farmu puni malim puževima i započinje tov koji traje četiri do pet meseci. Tokom dana ovi mekušci nisu aktivni, a hrane se uveče kada ih obilazi i mladi farmer.

- Na zemljištu sam posejao belu detelinu koja im služi kao hladovina, a delimično i kao hrana - kaže Kačev i napominje kako polovinu parcele zauzima drvena površina na koju se uveče postavlja hrana pripremljena po posebnom receptu.

Početna investicija vraća se u drugoj godini uz strogo pridržavanje tehnologije uzgoja. U početku je potrebno oko 15.000 do 18.000 leva (što je od oko 900.000 do preko milion dinara).

Kačev kaže da je najviše pazio na odabir drvene podloge za hranidbu, jer ona mora da se prilagodi kretanju puževa.

Kačev uzgaja oko 250.000 ovih sitnih životinja, a ukupna investicija ne uključuje vrednost stočne hrane, već samo izgradnju farme i nabavku malih puževa.

- Za jedan kilogram puževa potrebno je 1,2 do 1,3 kg krme, a ponekad je tov sporiji i puževi moraju duže da jedu - otkriva Kačev i govori kako je dobar primer za sporiji tov godina sa puno padavina.

Tokom kišnih dana hrana se sa drvenih podloga brzo ispere, a kod takvih uslova se puževi skupljaju u novembru dok se u normalnim godinama to radi u septembru i oktobru.

Francuzi konzumiraju najviše puževa u svetu

Puževe prodaje na bugarskom i grčkom tržištu, a u planu mu je i postrojenje za preradu u kom bi pripremao puževe po klasičnoj recepturi francuske Burgundije, prodavao zamrznute, kuvane ili samo kao meso.

Njihovo meso sadrži više proteina nego riba, blizu je govedine i piletine, a trebalo bi napomenuti da sadrži manje masti. Sa druge strane, veliki udeo su nezasićene omega-6 i omega-3 masne kiseline dok je energetska vrednost puževog mesa oko 67-81 kcal/100 gr što je znatno niže od goveđeg ili plave ribe. Puževi se smatraju jakim afrodizijakom, ne sadrže holesterol i pomažu u sprečavanju gastritisa i čireva, a zbog visokog sadržaja gvožđa pomažu i kod anemije.

Uprkos svim prednostima ovog mesa, bugarsko, kao i naše tržište, nije razvijeno, ali na primer, Italija, Francuska i Španija, pa čak i Portugal, beleže veliku potražnju i tamo se oni često uzgajaju. Francuzi konzumiraju najviše puževa u svetu, čak oko 35.000 tona godišnje od čega se samo 1.000 proizvede na 300 francuskih farmi. Dakle, ta zemlja u potpunosti zavisi od uvoza mekušaca prikupljenih iz prirode ili uzgojenih na farmama, što može da predstavlja priliku u poljoprivredi.

Kako ih tamo vlasnici farmi pokazuju posetiocima, od njih su napravili prave turističke atrakcije što u planu ima i ovaj mladi bugarski poljoprivrednik koji se osim uzgoja puževa bavi i ekološkom proizvodnjom paradajza.