Velika perspektiva organskih vina iz Srbije - Najbolja tržišta u Nemačkoj i Italiji

Advokat po profesiji, a vinar u duši, Mladen Vujić iz Stalaća rešio je da nastavi dugu porodičnu tradiciju proizvodnje vina i to organskog. Na porodičnom imanju, neposredno iznad kule Todor od Stalaća, u predvorju Župe, na šest hektara podigao je 2014. godine vinograd, a prošle godine registrovao Vinariju MV. Taj region tri Morave je jedna od boljih mikrolokacija u Srbiji za uzgoj kvalitetnog grožđa. Podneblje je odlično, ali i zemljište.

- Na šest hektara imam zasađene pretežno autohtone srpske sorte prokupac i tamjanika. Proizvodnja je sertifikovana i imam pun organski status. Da bi vino bilo organsko potrebno je pre svega vinograd raditi po pravilniku organske proizvodnje. Ne prska se hemijskim sredstvima, nema herbicida i pesticida. Samo se koriste prirodna sredstva kao čaj od koprive, plavi kamen i sumpor. Kod organske proizvodnje najvažnija je preventiva i način na koji će loza da se obrađuje - kaže Vujić i dodaje da rade više ručno, od provetravanja do suzbijanje bolesti u startu.

Sagovornik Agrokluba navodi da se trudi da dobije oko kilogram grožđa po čokotu da bi bilo boljeg kvaliteta.

- Mi idemo za kvalitetom, a ne kvantitetom. Zbog boljeg kvaliteta roda obavlja se proređivanje tek formiranih grozdova. Tako se manje opterećuje čokot i dolazi do boljeg provetravanja i prosunčavanja. U našim vinogradima više se radi fizički, potrebno je fizičko prisustvo u vinogradu. Radimo uglavnom supruga Ljiljana i ja, a pomažu i deca Marko i Miljana. Kada smo u vinogradu iskoristimo priliku i da se družimo, pričamo, dogovaramo se šta ćemo dalje da radimo. Svi radimo u vinogradu, a posle svi radimo u podrumu - kaže Vujić.

Vujić je porodični podrum vina star 150 godina nasledio od deda Spasoja, odnosno Paje, kako su ga zvali u tom kraju.

- Zidovi tog podruma su od kamena debljine pola metra, tu nema maltera, skroz je ukopan u zemlju. Tu je temperatura zimi pet stepeni, a leti ne prelazi 14. To je važno zbog duge i usporene maceracije i fermentacije jer, kod mene, vina leže minimum 18 meseci u buradima, bilo da je to stari hrast, bagrem ili trešnja. Grožđe koje dođe iz vinograda dođe sa svojim kvascima i ono izvrši spontanu fermentaciju, bez enzima. Mi smo tu samo da ga usmeravamo i kanališemo, znači minimalno intervenišemo - kazao je ovaj proizvođač.

Kapacitet vinarije je 5.000 litara godišnje, ali je u planu da se ide i do 15.000 litara. U ovoj vinariji vina se proizvode po starim porodičnim recepturama.

- Deda Paja se bavio vinogradarstvom između dva rata. Imao je oko dva hektara vinograda, imao je podrum i prodaju vina. Sećam se kao dete da sam gledao kako deda i moj otac beru grožđe i prave vino. Ova organska proizvodnja je zapravo naša tradicionalna proizvodnja u Srbiji. Za vreme mog dede se tako radilo, prirodno, a kada je 70-ih godina prošlog veka ušla industrija u vinograde, kada je počelo da se radi sa hemijom, sve se promenilo - dodaje.

Ove godine rod će biti smanjen za oko 50% zbog loših vremenskih prilika.

- Vinograde je uhvatio grad u tri maha, naneo je štetu pa će rod biti smanjen za 50%. Zatim smo imali dugotrajne i jake kiše što je dodatno doprinelo da rod ne bude kako treba. Nadam se da će bar septembar biti sunčaniji kako bi se izvukao rod. Šardone stiže krajem avgusta i početkom septembra i jako je osetljiv. On je sa druge strane brda i tu nije bilo oštećenja od grada, ali vegetacija kasni od 10 do 15 dana - navodi Vujić.

U vinariji MV vina se zovu po sortama - tamjanika i šardone. Na ovogodišnjem Salonu vina u Paraćinu početkom marta, u kategoriji oranž vina, Vujićeva tamjanika, odnela je pobedu.

- Oranž vina se prave od belih sorti grožđa po sistemu crvenog grožđa. Ova vina se obično ne bistre. U Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje na ovakav način proizvode oranž vina - kaže Vujić.

Organski proizvođači u Srbiji odnedavno su počeli da se udružuju, dogovaraju, izlažu zajedno i nalaze tržišta. Trenutno najbolja tržišta su Nemačka i Italija.

- Nisam opterećen tržištem. Dobar proizvod će naći put do kupca. Mada je sada zbog korone i vanrednog stanja sve usporeno kada je reč o plasmanu vina - kaže Mladen Vujić koji svoje grožđe prodaje i organskoj vinariji Plavinci iz Beograda.

Proizvođač iz Stalaća ljubav prema vinima gaji odavno:

- Ja sam sa proizvodnjom vina počeo iz hobija ali se "otelo kontroli". Blizu mi je penzija pa ću sigurno još ozbiljnije da se bavim vinarstvom. I supruga i ja smo ljubitelji vina, dosta se družimo sa vinskim svetom. I deca pokazuju interesovanje, ali za sada imaju neke svoje obaveze. Videćemo!

Vujić na kraju poručuje da je perspektiva organskih vina u Srbiji velika. Iako se uglavnom izvoze u zemlje Evropske unije i Amerike, sve više mesta dobijaju i na srpskom tržištu.