Uzgoj lekovitih pečuraka - Proizvodnja mala, a potražnja konstatno raste

Udruženje "Lekovite pečurke" osnovano je na Kosmaju početkom 2019. godine, a od drugih ih izdvaja to što se ne bave samo sakupljanjem gljiva, već i njihovim uzgojem i pravljenjem lekovitih tinktura koje su visoko cenjene u svetu.

Aleksandar Simeunović i njegova žena Slavica Andrić iz Sopota svoj put u svet lekovitih pečuraka započeli su iz radoznalosti i ljubavi prema prirodi. Ubrzo su im pridružili prijatelji, a zatim i drugi ljudi.

– Gajenjem pečuraka smo počeli da se bavimo iz ljubavi prema prirodi i pečurkama. Što smo ih više upoznavali, to smo bili sve više fascinirani kako funkcionišu. Pečurke su neverovatni organizmi. Na prvi pogled više liče na biljke, nego na životinje. Međutim, savremena nauka je dokazala da gljive predstavljaju grupu koja je srodnija životinjama nego biljkama – priča Slavica.

Glavni organizam gljive je u stvari micelijum, a pečurka je samo plodonosno telo formirano radi dalje reprodukcije.

– Za razliku od biljaka, pečurke nemaju hlorofil i ne vrše fotosintezu. Nepokretne su kao biljke, ali njihov glavni organizam – micelijum se širi kao podzemna mreža u zemlji. Hrane se putem apsorbcije, a dišu kao životinje i ljudi – udišu kiseonik a izdišu ugljen-dioksid. Otkriveno je da njihove ćelije imaju zidove od hitina, kao insekti, i pigment melanin kao ljudi i životinje– otkriva Slavica.

Aleksandar i Slavica su proveli godine proučavajući pečurke. Što su više o njima znali, to su postajali sve radoznaliji, jer im se otvarao jedan neverovatan svet.

– Pečurke imaju svojevrsnu ulogu komunikatora u prirodi. One povezuju biljni svet preko micelijuma kao što internet povezuje ljude, omogućavajući komunikaciju, razmenu hranljivih sastojaka između biljaka koje su na ovaj način povezane. Ali, to nije njihova jedina uloga – kaže Aleksandar.

Njih je posebno zainteresovalo na koji način pečurke proizvode lekovite materije.

– Gljive recikliraju biljke posle njihove smrti i pretvaraju ih u plodnu zemlju. Da nije pečuraka, planeta Zemlja bi bila zatrpana sa nekoliko desetina metara biljnih i životinjskih ostataka, i život na zemlji ne bi bio moguć. Da bi opstale i izvršile svoj zadatak, razlagača organske materije i čistača prirode, gljive su razvile specifičnu odbranu svog organizma od raznih toksina i slobodnih radikala. Kada ljudi i životinje konzumiraju gljive, one takođe deluju kao čistači njihovog organizma – objašnjava Aleksandar.

Najprisutnije lekovite gljive u prirodi

Kako kažu sagovornici, okolne šume i planine u njihovom kraju su umereno bogate pečurkama.

– Najprisutnija je poliporna pečurka ćuranov rep (lat. Trametes versicolor), koja raste na trulim panjevima i deblima. Ona izgleda kao lepeza ili ćuranov rep i ima je u nijansama raznih boja. Plodonosi tokom cele godine, ali uglavnom u vlažnom i hladnom periodu. Ona je jedan od najjačih imunostimulansa iz prirode i njen efekat osetite čim popijete čaj ili tinkturu, a odlična je za regulisanje nivoa šećera, čišćenje jetre i kao preventiva – objašnjava nam Slavica.
Žuta bukovača

Prema njenim rečima, druga česta lekovita pečurka kod nas je brezova guba.

– To je parazitska gljiva. Raste na drveću breze, pogotovo u višim i hladnijim predelima, a najčešće se može videti u prirodi od juna do oktobra. Istorija njene upotrebe u lekovite svrhe je zaista duga. Arheolozi su 1991. godine pronašli mumiju u glečeru u Ectalskim Alpima, u blizini granice između Austrije i Italije. Nazvali su ga Eci (Otzi), a predstavlja najstariju prirodnu ljudsku mumiju u Evropi, jer se procenjuje da je živeo 3.300 godine pre nove ere. Smatra se da su pečurke koje je nosio osušene i nanizane na kožnoj traci u stvari bile lekovite doze, jer je Eci bio zaražen crevnim parazitom Trićuris trićiura – navodi Slavica.

Oni brezovu gubu beru na planini u blizini Vlasinskog jezera.

Lekovite pečurke isplativije od jagoda

Osim što su se bavili sakupljanjem jestivih i lekovitih pečuraka po prirodi, Aleksandar i Slavica su počeli da se bave i uzgojem, čak i vrsta kojih nema u Srbiji.

– Inicijator cele priče o gajenju lekovitih pečuraka je bio Aleksandar. Lekovite pečurke su mu bile zanimljive, jer su bile neistraženo polje kod nas. Želeo je da nauči kako da ih gaji i da pritom obuhvati celokupan proces gajenja, od spore do pečurke. Uzor mu je vodeći svetski mikolog Paul Stamets. Njegova opsednutost i oduševljenje pečurkama uskoro je prešla i na njegovog dugogodišnjeg prijatelja i kuma Predraga Đorđevića, kojeg je posebno zainteresovao rad u laboratoriiji i organizacija i sitematizacija celokupnog procesa u proizvodnji pečuraka – priča Slavica.

Njih dvojica su napravili svoju prvu laboratoriju za proizvodnju micelijuma i prvi "grow box" za gajenje pečuraka. Aleksandar je odlučio da napusti posao koji je do tada radio i da se potpuno posveti uzgoju lekovitih pečuraka, verujući da od toga može da napravi isplativ posao, kako za sebe, tako i za svoje prijatelje i druge vredne ljude.

– Nedugo potom pridružuje nam se još jedan prijatelj, mladi poljoprivrednik Miloš Janićijević iz Mladenovca, koji se do tada bavio uzgojem jagoda. U poslu sa lekovitim pečurkama je video ogroman potencijal i ponudio nam je prostor za njihov uzgoj, da bi vrlo brzo gajenje lekovitih pečuraka postalo glavna delatnost njegovog gazdinstva. Formirali smo udruženje "Lekovite pečurke" i pridružili se Mikološko-gljivarskom savezu koji okuplja gljivare iz cele Srbije, da bismo upoznali ljude sličnih interesovanja i da bismo proširili ideju – priča nam Slavica.

Kako naša sagovornica dalje navodi, počeli su da učestvuju na raznim manifestacijama širom Srbije, a Aleksandar i Peđa su održali niz stručnih predavanja o uzgoju lekovitih pečuraka. Udruženje je počelo da se širi.
Za gazdinstvo Miloša Janićijevića gajenje lekovitih pečuraka glavna delatnost

– Članovi udruženja su ljudi koji vole prirodu i koje su pečurke fascinirale kao i nas. Različitih smo godina i interesovanja, ima nas od 23 do 46, i različitih smo profesija: elektromehaničar, pivar, sekretarica, psihoterapeut, konobar, medicinska sestara, poljoprivrednik, andragog – navodi Aleksandar.

Kako započeti uzgoj lekovitih pečuraka?

Prvo, potreban vam je micelijum. Aleksandar i Slavica su do početnog kvalitetnog micelijuma dolazili kupovinom u inostranstvu, da bi tokom branja u prirodi i uzgoja klonirali najbolje primerke pečuraka, od kojih dalje prave i umnožavaju micelijum za sopstvene potrebe, ali i za članove udruženja.

Zatim, potrebno je obezbediti određene uslove, koji variraju u zavisnosti od vrste pečuraka. Temperatura treba da bude od 17 do 20 stepeni, vlaga oko 90%, a kako Aleksandar navodi, neophodno je minimum 5 izmena vazduha u satu i smena svetlosti i mraka na svakih 12 sati.

– Pečurke obožavaju umerenu toplotu i vlagu i zato su proleće i jesen godišnja doba idealna za njihov rast u prirodi. U gajilištu samo oponašamo uslove iz prirode – objašnjava Aleksandar.

Skromna ulaganja u opremu i prostor

Prema njegovim rečima, od opreme su potrebni: police, klima uređaji, osvetljenje (led neonke), ovlaživač vazduha (fogger), ventilator i pasterizator ili sterilizator u zavisnosti od načina pripreme supstrata.

Njihov savet početnicima je da krenu obrnutim redosledom u gajenju.

– Prvo, kupite zasejane džakove tj. gotov supstrat zasejan micelijumom i i tako ispratite rast pečuraka i naučite da stvorite optimalne uslove za tu vrstu u uzgajalištu. Kad se upoznate sa uslovima u gajilištu, od kojih je čistoća i higijena jedan od najbitnijih uslova, pored vlage i toplote, možete da počnete da kupujete micelijum, odnosno seme pečurke i da sami pravite supstrat, čime možete da utičete na količinu prinosa odabirom kvalitetnog micelijuma – objašnjava Aleksandar.

Ulaganje u uzgoj lekovitih pečuraka, izradu i prodaju tinktura može da bude veoma skromno. Kako kaže naš sagovornik, oko 200 evra za početak, ukoliko rešite da se bavite samo proizvodnjom tinktura, dok mesečna zarada može biti od 200 do 500 evra. U tom slučaju dokupljujete dodatne količine sušenih pečuraka za pravljenje tinktura od iskusnih gljivara ili od uzgajivača, a možete i sami da ih berete u prirodi.

Ukoliko želite da se bavite celokupnim procesom, od početka do kraja, potrebno je da se uloži više u proizvodnju, jer je u tom slučaju, kako Aleksandar navodi, potrebno napraviti i laboratoriju i kupiti opremu, kao što su autoklav i laminarna komora. To je oko 2.000 evra dodatnog ulaganja i mnogo više posla. Svakako, time se uvećava i mesečna zarada.

Za komercijalno gajenje pečuraka na veliko potrebno je gajilište od najmanje 70m2 gde bi moglo da stane i do 1.000 džakova. Pored toga potrebno je još toliko prostora za prorast džakova i poseban prostor za rad.

– Naše novo gajilište je 90m2 i još oko 220m2 prostora za rad i prorast džakova. Prosečno startno ulaganje u toliki prostor i gajilište je oko 3.000-4.000 evra. Za sirovine nam je potrebno, u proseku oko 500 evra mesečno – navodi Slavica.

Na berbu pečuraka se čeka od mesec dana do tri-četiri meseca.

– Neke gljive brže plodonose, a neke sporije. Lavljoj grivi i bukovači treba oko 30 dana od momenta zasejavanja džakova, ćuranovom repu treba oko 60 dana, a reiši pečurki i do 80 dana – kaže Aleksandar.

Od države pomoć ne treba očekivati, osim ako niste iz Vojvodine.

– Do sad nismo koristili nikakvu pomoć od opštine ili države, jer subvencije za ovu granu poljoprivrede skoro da ne postoje u ovom delu Srbije, za razliku od Vojvodine. Mnogo su nam pomogli naši rodiltelji i prijatelji u opremanju novog prostora za gajenje i rad. U dalju proizvodnju i u sirovine ulažemo isključivo zaradom od tinktura i od prodaje svežih pečuraka i micelijuma – kaže Aleksandar.

Koje lekovite pečurke gajiti?

– Od lekovitih pečuraka sami uzgajamo ćuranov rep (Trametes vericolor), reiši (Ganodermu lucidum) i lavlju grivu ( Hericium erinaceus). Gajili smo takođe i Cordiceps militaris i šitake (Lentinula edodes), a plan nam je da se u budućnosti posvetimo mnogim drugim lekovitim vrstama. Sve pečurke proizvodimo na potpuno prirodnom supstratu, bez upotrebe ikakve hemije. Cilj nam je da jednog dana napravimo sopstveno gajilište na selu, gde imamo kuću, sa željom da napravimo organsku farmu na kojoj bi proizvodili lekovite pečurake i razne proizvode od njih – kaže Aleksandar.

udruženje Lekovite pečurke

Mikološko gljivarski savez

Poljoprivredno gazdinstvo Miloš Janićijević iz Mladenovca

Vlasinsko jezero

Aleksandar Simeunović

Slavica Andrić

Predrag Đorđević

uzgoj pečuraka

lekovite pečurke

gajenje gljiva

lekovite materije u pečurkama

pečurka ćuranov rep

reiši pečurke

pečurka lavlja griva

bukovača

brezova guba

čajevi od pečuraka

tinkture od gljiva

podizanje imuniteta

sušene pečurke

lečenje bolesti nervnog sistema