10 zelenih poslova budućnosti koji mogu doneti ogroman profit

Pored potrebe za značajnim usporavanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), borba sa ubrzanim rastom prosečne globalne temperature mora da uključi i uklanjanje GHG iz atmosfere. Posebno je to važno za CO2, koji kada se jednom emituje može ostati 300 do 1000 godina u atmosferi.

Poznato je da su pošumljavanje i održiva poljoprivreda veoma dobri načini prirodnog uklanjanja ugljen-dioksida. Međutim, zbog količine GHG koje smo emitovali u poslednih 100 godina, ovi prirodni procesi nažalost nisu dovoljni.

Neke od zanimljivih proizvoda koji se mogu proizvoditi na bazi karbona možete videti OVDE.

Ukoliko kao kompanija ili privatno lice želite da neutralizujete lični doprinos globalnim emisijama GHG (npr. ukoliko često koristite avion ili auto na fosilna goriva), to možete učiniti kupovinom tzv. "offset" sertifikata.

Kupovinom ovih sertifikata praktično indirektno ulažete u ekološke projekte (npr.pošumljavanje) čime se neutrališe negativni uticaj.

Trenutno, ovakvi programi postoje, ali pojavljuju se često oštre kritike na račun transparentnosti i realnog uticaja projekata na životnu sredinu. Stoga budućnost treba da izrodi kredibilne kompanije koje se bave ovom vrstom posla.

Klimatske promene iz godine u godinu, sve brže, donose nove izazove za poslovni i javni sektor. Sve češće poplave, suše, požari i druge slične nepogode utiču na smanjenje vrednosti imovine kompanija i njihovih kupaca i klijenata.

Dodatno, funkcionisanje gradova i naselja postaje veoma izazovno, jer se ne bazira na kvalitetnim procenama ekoloških rizika. Iz tog razloga, posao budućnosti definitivno leži u ekspertima koji će moći da predvide potencijalne štete nastale pod dejstvom promene klimatskih uslova i koji će moći da definišu potencijalna scenarija, na bazi kojih će se donositi kvalitetnije odluke za planiranje budućnosti.

Da li vam se dešava da vam povremeno treba neki komad alata ili opreme za male kućne popravke, sređivanje enterijera, uređivanje terase ili bašte i sl.?

Većina ljudi nisu profesionalci kojima svakodnevni posao podrazumeva upotrebu opreme i alata. Stoga, kada postoji potreba, umesto kupovine često skupih alata, odlazak u alatoteku može rešiti problem. Alatoteke su mesta na kojima možete iznajmiti alate, mašine, pa čak i sportsku i kampersku opremu.

Da bi se dobio odgovor šta znači analiza uticaja proizvoda kroz čitav životni ciklus, potrebno je postaviti jednostavno pitanje – kakav je uticaj datog proizvoda na planetu? Koristeći svakodnevno različite proizvode ne razmišljamo puno o tome od čega su napravljeni, a posebno kako su dobijeni sami inputi za proizvodnju.

Svaka faza proizvodnje, kao i sama upotreba proizvoda utiče na životnu sredinu. Zbog toga je važna ova vrsta procene, jer tako možemo doneti kvalitetniju i održiviju odluku o tome kako stvoriti proizvod sa manjim ekološkim otiskom.

Većina današnjih proizvoda ima relativno kratak životni vek nakon čega nastaje gomilanje otpada. Zbog problema sa nedostatkom resursa, kao i zbog zagađenja i drugih ekoloških problema današnjice, budućnost održivog razvoja zavisiće od načina na koji se dizajniraju proizvodi i usluge.

Eko dizajn ima odgovore na to kako da se materijali i ostali resursi koriste na pametan način, omogućavajući duži vek trajanja, ponovnu upotrebljivost, kvalitetnu reciklažu i slično. Ukratko, ovaj način dizajniranja proizvoda smanjiće pritisak na resurse, a u najboljem scenariju baziraće se na imitaciji prirodnih procesa i čistim izvorima energije.

Plastika predstavlja jedan od najvećih problema današnjice, a sa druge strane i definitivno je jedan od najznačajnijih materijala današnjice. Međutim, prekomerna upotreba ovog materijala ima svoju cenu.

Danas ne postoji nijedan materijal koji je toliko prisutan u svakodnevnom životu kao što je to plastika. Korišćenje ovog materijala u svim granama industrije, od proizvodnje ambalaže, preko građevinskog sektora, automobilske industrije, poljoprivrede do medicine, posledica je svojstva plastike da se oblikuje i prilagođava najraznovrsnijim potrebama. Podobna za oblikovanje, istrajna u različitim okolnostima, lagana i jeftina, plastika predstavlja savršen materijal.

Međutim, masovna upotreba plastike nosi sa sobom određenu cenu – korišćenje fosilnih goriva u procesu proizvodnje i neadekvatno upravljanje velikim količinama plastičnog otpada predstavljaju jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice.

Imajući u vidu pretnju koju nosi masovna proizvodnja plastike i generisanje otpada, EU je u poslednjih desetak godina donela niz direktiva i akcionih planova sa ciljem zaštite životne sredine.

S obzirom na sve, svet očekuje rešenja u vidu materijala koji su bazirani na prirodnim inputima i koji mogu da se razgrade bez stvaranja još većeg problema (npr. mikro i nano plastika).

Mnoge vrste materijala (posebno je to slučaj kod plastike) je teško ili gotovo nemoguće reciklirati. Dodatno, kako se često proizvodi dizajniraju na način da sadrže više vrsta materijala, vrlo je teško na efikasan način razdvojiti sastavne delove. Iz tih razloga, neophodno je razvijati nove tehnologije i procese koji će omogućiti kvalitetnu reciklažu, odnosno pretvaranje iskorišćenih materijala u inpute istog ili boljeg kvaliteta.

U cirkularnoj ekonomiji posebnu ulogu ima tzv. ekonomija deljenja (sharing economy), koja se bazira na promociji potrošnje kroz utilizaciju same funkcije proizvoda (npr. veš mašina ima funkciju pranja veša), čime se destimuliše lično vlasništvo nad stvarima. Tako se usporava masovna ekstrakcija resursa kroz masovnu proizvodnju.

Proizvodi postaju kvalitetniji, čime se omogućava dugoročno korišćenje sa jedne strane, kao i mogućnost proizvođača da ubiraju prihode od iznajmljivanja u dužem periodu.