Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Bob je usev budućnosti? - Potencijal čak do devet tona za hektar
Komentari
(Foto: Pixabay / niebieskibanan)
Najveći proizvođač boba u svetu danas je Kina koja ga je u 2019. godini proizvela 1,74 miliona tona, sledi je Etiopija sa 1,01 miliona tona, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 547.800 tona, Australija sa 327.000 tona, pa Francuska sa 177.000 tona. Među prvih deset globalnih proizvođača su i Sudan, Nemačka, Italija, Litvanija i Egipat, pokazuju podaci statističkog servisa Tridge. O njegovoj revitalizaciji svedoči i podatak da je njegova proizvodnja u Nemačkoj u petogodišnjem razdoblju (2014 - 2019) porasla za čak 82%, a u Italiji 77%.
Kada je reč o trgovinskoj razmeni, najviše ga izvozi Australija, čiji je izvoz boba u trogodišnjem razdoblju porastao za 44%.
Bob se do nedavno većinom koristio kao stočna hrana, a danas se ova kultura svrstava u kulture budućnosti. Iako je prosečni evropski prinos dvostruko veći od svetskog, postoje razlike unutar same Evrope. Tako je u Portugalu, na primer prinos 0,8 t/ha, a na severu Francuske pet do šest tona za hektar. U Velikoj Britaniji on iznosi 4,9 t/ha za ozimi kao i 4,4 t/ha za jari.
Prinos itekako zavisi od sortimenta, setvenog sklopa, klimatskih i mnogih drugih uslova, ali se smatra da je potencijal ove kulture čak do devet tona za hektar.
Kako ocenjuju stručnjaci, uzgoj boba prate i problemi poput napada štetočina i bolesti, a posebno antraknoze, braon pegavosti i rđe.
Smatra se, s obzirom na sve veću potražnju za biljnim proteinima - bob je kultura budućnosti.
Zašto je bob odjednom tako popularan?
Čemu bob pored soje, pitaju se mnogi. Rastuće tržište namirnica baziranih na biljnim proteinima stalno traži nove izvore za njihovu proizvodnju. Osim toga, soja nije na dobrom glasu budući da je prema WWF-u taj usev drugi najveći uzročnik krčenja šuma, a može biti i visoko genetski modifikovana i sadrži rezidue herbicida.
Sve je ovo važno narednim mlađim generacijama koje su mnogo osetljivije na zaštitu prirode i čije su prehrambene navike sve više okrenute zdravijim, održivijim alternativama.
Osim toga, kako pišu na stranicama Kopenhaškog univerziteta, kada je reč o ukusu, nijedna mahunarka ne može da se takmiči sa bobom i drugim izvorima biljnih proteina. Istraživanja sprovedena u Danskoj su pokazala kako izolat proteina koji se dobije mehaničkom obradom boba, odnosno mokrim frakcionisanjem, zadržava prirodno svetlu boju, neutralan ukus i dobru teksturu što je vrlo važno pri izradi namirnica poput burgera, kobasica, namaza, biljnih falafela i sličnih proizvoda koji doživljavaju pravi procvat na zapadnom tržištu.
- Naši rezultati pokazuju da ovom metodom značajno povećavamo sadržaj proteina. Osim toga, testovi pokazuju da smo dobili gotovo jednako lako probavljive belančevine kao i kada razgrađujemo proteine iz životinjskih proizvoda, poput mesa i jaja - izjavila je jedan od istraživača, Iben Like Petersen.
Možemo zaključiti kako će uzgoj boba i prehrambene inovacije biti sledeća top priča na svetskom tržištu.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.