Jagoda Alba prve godine daje od 200 do 500 grama roda

Srđan Stamenković iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, najverovatinije se nikada ne bi usudio da sam započne proizvodnju jagode sorte Alba u plastenicima da ga na to nije nagovorio njegov prijatelj Nenad Trajković, istaknuti proizvođač ovog voća u selu.

Konačna odluka je "pala" kada je čuo da proizvođaču može da donese bržu zaradu uz manje ulaganja. A kada mu je Trajković rekao da će mu iz svog zasada obezbediti i sadni materijal i pružiti neophodnu stručnu pomoć prilikom podizanja jagodnjaka, bio je ubeđen da može da ovlada ovom proizvodnjom.

Po savetu svog prijatelja Stamenković je prve svoje plastenike podigao na peskovitom odnosno ilovastom zemljištu bogatom humusom vodeći računa da pretkultura ovog zasada ne budu grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz. Ispoštovao je sve njegove preporuke i kada je priprema zemljišta za sadnju bila u pitanju i osim što se pobrinuo da uništi sav postojeći korov u plastenicima, obavio je i rigolovanje zemljiša na dubini od 30 cm koje je na kraju poravnao.

Potom je pristupio sadnji jagode na foliji u redove čiji razmak jedva iznosi 60 cm, a u redu 30. Na ovaj način je uspeo da spreči rast korova, onemogući kiši da sabije zemlju, poveća kvalitet i prinos jagode i spreči njeno truljenje. Između redova je napravio plitke brazde za navodnjavanje.

Do berbe je u svaku od njih puštao vodu, a u berbi je to radio naizmenično u svaku drugu kako bi suvim brazdama mogli da prolaze berači. Prihranjivanje jagoda obavljao je preko listića i to u četiri do pet navrata tokom vegetacije.

Da se proizvodnja jagode u plastenicima i te kako isplati naš sagovornik se uverio i sam kada je na kraju prve proizvodne godine računica pokazala da je zarada premašila ulaganje.

- Jagode u ovako zaštićenom prostoru uvek rode uz pravilnu negu tako da sa jednog korena već prve godine može da se ubere u proseku od 200 do 500 grama kvalitetnog roda. Na našu veliku sreću i kupci su odmah prepoznali taj kvalitet što nam je mogućilo odličnu prođu na ovdašnjem tržištu - kaže Stamenković.

Naš sagovornik je i ove godine uspeo da ostvari dobar rod jagode uz primenu svih agrotehničkih mera zaštite. Računao je na rekordan prinos, ali su mu te planove pokvarili mrazevi koji su mu, prema njegovim rečima, umanjili rod za nekih tridesetak procenata. Sve što je proizveo sa suprugom i ovoga puta prodao je Romima po vrlo povoljnoj ceni u vranjskom naselju Gornja čaršija koji su inače, njegovi standardni kupci.

Sada kada je u potpunosti ovladao proizvodnjom ove vrste jagode i našao svoje mesto na probirljivom tržištu, Stamenković priželjkuje da njegovim stopama krenu još mnogi njegovi seljani i uz pomoć države, ali i lokalne samouprave, ponovo ožive uzgoj jagode u ovom selu čijom proizvodnjom se sredinom osamdesetih godina bavilo skoro svako domaćinstvo. Kaže da dobra većina njegovih meštana ima nekog iskustva u proizvodnji na otvorenom i da veruje da bi se mnogi ponovo vratili ovoj proizvodnji.

- Među našim proizvođačima je sve više onih koji žele da svoja žedna polja pod raznovrsnim voćarskim i povrtarskim kulturama navodnjavaju pomoću struje i zato postoji velika zainteresovani za elektrifikaciju parcela. Država bi ovo morala da uredi tako da tu dozvolu pod povoljnim uslovima može da obezbedi svaki poljoprivrednik - kaže ovaj proizvođač i navodi da su leskovački proizvođači ovaj problem pokušali da reše tako što su uredili da se po jedan trafo vodi na ime jednog gazdinstva, odakle su potom ostali električnu mrežu razvodili do svojih njiva.