Uzgoj kunića - Kvalitetno meso i dodatna zarada za 2-3 sata posla dnevno

Dragan Ćirić iz ubskog sela Pambukovica jedan je od malobrojnih koji se bavi uzgojem kunića. Za portal Agrosmart pričao je o ulaganju, uzgoju i svemu onome što bi moglo da zanima nekog ko se interesuje za kunićarstvo, ali i o kvalitetu mesa, za koje mnogi ne znaju koliko je zdravo.

Dragan je u posao ušao na nagovor prijatelja, nakon obilaska sličnih farmi po Vojvodini i prikupljanja informacija o uzgoju kunića.

– Kada sam se upoznao sa kvalitetom i hranljivošću mesa kunića odlučio sam da gajim francuskog "hajkoma" (Hycole), čije se meso koristi isključivo za ljudsku ishranu. Na gazdinstvu mog dede, koje je jedno vreme bilo zapušteno, obnovio sam pojedine objekte i prilagodio ih potrebnim uslovima za gajenje kunića – priča Dragan Ćirić za Agrosmart.

Kako kaže, matično jato je nabavio na farmi koja vrši prodaju genetskog materijala Hycole kunića. Oni su uvezeni sa farmi odakle je ovaj kunić i nastao, sa svom urednom dokumentacijom iz uvoza kao i potvrdama vererinara. Za početak su uzeli 12 ženki i 3 mužjaka.

-Sredinom 2019. godine sam počeo sa sređivanjem objekata, kupovinom kaveza i opreme, a kunići su stigli te godine krajem leta. Tada je sve počelo – kaže Dragan.

Nakon što je obezbedio matično jato, Dragan je povećao kapacitet početkom prošle godine i njegova farma sada proizvodi oko 2.000 kunića godišnje.

Jedna ženka prosečno može da odgaji 50-70 mladih godišnje. Kako kaže sagovornik Agrosmarta, Hycole ženke imaju znatno bolje parametre od ostalih rasa, pa daju veći broj mladih godišnje. Ne samo da okote veliki broj mladih, već su veoma dobre majke i odgaje ih skoro sve.

– U svetu postoje veoma moderne farme. Mi za sada imamo kaveze sa automatskim pojilicama, hranilicama, sistemom za izđubravanje, odgovarajuće ventilatore, kao i rashladni sistem pomoću saća i vode, pošto su kunići osetljivi na klimu. Naša ulaganja su bila otprilike od 4 do 5 hiljada EUR – otvoreno priča Dragan.

Što se tiče ishrane, kuniće hrani granulama (u pitanju je hrana Gebi Energon 16% proteina). Pored toga, obavezno je seno, ali i šargarepa i jabuka.

– Posebno kukuruz ne koristimo u ishrani kunića, jer bi se time povećavao samo procenat masti, a ne mišić (meso). Time bi sama ženka bila krupnija i tromija, tada im se gubi redovan ciklus parenja, tj. veoma ih je teško upariti – objašnjava Dragan.

Kako dalje navodi, vremenom su proces održavanja prilagođavali i poboljšavali da bi sada, uz svu opremu, rad oko kunića sveli na oko 2-3 sata dnevno.

Kunićarstvo je priznato kao grana stočarstva od 2018. godine. Kako kaže sagovornik, tada je bilo priče o subvencijama, ali nažalost još uvek nije ništa realizovano. On se nada da će doći i do toga, jer bi mu svaka pomoć značila, pogotovo u današnje vreme.

Meso kunića je vrhunskog kvaliteta, niskokalorično, bogato proteinima, bakrom i cinikom i preporučuje se svima koji vode računa o zdravlju i svima koji su u posebnim životnim dobima, kada je neophodna zdravija ishrana.

– Posebno se ceni zbog visokog sadržaja proteina, velike biološke vrednosti i stvaranja novih i obnavljanja istrošenih ćelija u organizmu. Pri prosečnoj količini proteina od 22-23%, sa 100 g mesa kunića podmiruje se gotovo jedna trećina ukupnih dnevnih fizioloških potreba odraslog čoveka – objašnjava Dragan.

Ono što bi trebalo istaći je da je reč o mesu sa veoma malo masti, svega 0,6% ugljenih hidrata i da je lako svarljivo. Od minerala sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, a bogato je i vitaminima E1, B1 (aneurin), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B3 (niacin), vitaminom H i pantotenskom kiselinom.

Meso kunića se preporučuje deci i omladini za normalan rast i razvoj, deci koja borave u vrtićima, trudnicama i dojiljama, sportistima, dijabetičarima, srčanim bolesnicima, ljudima sa problemima sa jetrom, kao i gojaznim osobama. Takođe se preporučuje osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska i povećane masnoće u krvi, kao i rekonvalascentima (veoma je svarljivo meso i ne izaziva probleme nadimanja i zatvora).

Mnogi misle da je meso kunića preskupo. Međutim, kada se uporedi sa današnjim cenama mesa u vodećim prodavnicama (juneći but bez kostiju košta gotovo 1.000 dinara kilogram), cena od 680 dinara za kilogram mesa od kunića deluje pristupačno.

Ipak, svedoci smo da cene hrane za životinje i ostalih inputa u proizvodnji konstatno rastu već neko vreme, pa se i cene mesa menjaju. Kako kaže Dragan, od početka godine su morali već jednom da koriguju cene, ali s obzirom na to da su u međuvremenu cene ponovo skočile, pitanje je kada će biti nekih novih izmena u cenama svih vrsta mesa.

Dragan se, za sada, bavi uzgojem kunića kao dodatnim poslom, sa nadom da će uspeti da proširi proizvodnju i da uđe u red profesionalnih proizvođača.

– Ukoliko sve ovo zaživi, plan je da povećam broj ženki na najmanje 100 jedinki i to bi već bila ozbiljnija priča. Ovo je nama, za sada, dodatni prihod. O nekoj velikoj zaradi trenutno ne može da se priča. Nadam se da ću sa većim brojem ženki sve to pokriti, a za sad oni pokrivaju osnovne troškove – kaže Dragan.

Ono što je interesantno istaći, to je da u ponudi nemaju samo sveže meso, već i prerađevine poput kobasica, roštiljskog mesa, dimljenih kobasica i dimljenog mesa. Ipak, ukoliko se odlučite za sveže meso, možete da birate između celog kunica, bataka, fileta, mlevenog mesa ili džigerice.

Dragan i njegova porodica pakuju meso u vakuum pakovanja, a sami vrše dostavu krajnjim kupcima u Beogradu, Valjevu, Ubu, Koceljevi, Lazarevcu. Takođe, uspeli su da ostvare saradnju sa nekoliko restorana.

Što se tiče kanala promocije, Draganu najveći posao završavaju društvene mreže, tačnije Facebook. Od pomoći su mu bile i lokalne novine, ali, kako kaže, Internet je definitivno najbolji kanal. U narednom periodu namerava da radi na proširenju proizvodnje, ali i na promociji samog mesa i smatra da su društvene mreže pravo mesto za to.