Indijske patke trkačice višestruko su korisne - Odlikuje ih kvalitetno meso i odlična nosivost jaja

Prednost indijskih patki trkačica je što imaju niskokalorično meso, kvalitetna jaja, veoma su otporne i što za ishranu koriste puževe. Vode poreklo iz Indije, a sada su raširene po celom svetu.

Kada ih držimo u domaćinstvu mogu da žive i do 12 godina. Zbog svog izgleda i specifičnog hoda prvobitno su korišćene u cirkuskim zabavama i zoološkim vrtovima za zabavu posetilaca. Ubrajaju se u ukrasne rase. Nazivaju ih čistačima bašti, voćnjaka i dvorišta. Na njihovom jelovniku su razni insekti, puževi i miševi.

Karakterističan izgled i uspravan hod ih odvajaju od ostalih rasa. Veoma se brzo kreću. Prosečna težina ženki je od 1,5 do dva kilograma, a mužjaka do 2,5 kg. Kada im obezbedimo dobre uslove i kvalitetnu hranu, pačići već posle mesec dana dostižu težinu odraslih primeraka.

Odlikuju se različitom obojenošću perja. Mogu biti bele, crne, podsećati na divlje, srebrne, smeđe. Jasno je izražen polni dimorfizam. Mužjaci i ženke se razlikuju po boji perja, kljuna, nogu, kao i prema glasanju.

Njihovo meso je kvalitetno i ukusno. Klanjem životinje težine dva kilograma dobija se oko 1,6 kg mesa. U toku godine snesu od 150 do 200 ili 300 jaja koja pojedinačno, prosečno imaju 75 gr. Ljuska je plave ili bele nijanse. Pronesu sa pet do šest meseci starosti i najbolju nosivost imaju u prvih pet godina, a zatim se smanjuje. Na jednog mužjaka dolazi pet ženki. Patka može da leži na osam do deset jaja. Ipak, bolje je koristiti inkubator jer ženke slabije pokazuju majčinske instinkte prema pačićima. Često se dešava da ih ostale patke zgaze.

Kada ih kupite, brzo će se naviknuti na novu okolinu. Po prirodi su mirnog karaktera i nisu konfliktne. Međutim, jato indijskih trkačica se stalno kreće i galami, posebno na bilo kakav znak opasnosti. Potrebno je osigurati četiri kvadratna metra ukupnog prostora po jednoj životinji kako bi se nesmetano mogle kretati. Veoma su otporne na hladnoću, stres i bolesti.

Objekat treba da je suv, jer su u vlažnim uslovima podložne pojavi bolesti i uginuću. Ne podnose ni promaju. Stelja se održava čistom i menja svaka dva do tri dana. Potrebno im je dovoljno čiste vode za piće. Biće im neophodna i voda za kupanje kako bi se čistili i prali. Za održavanje nosivosti zimi potrebna je osvetljenost tokom 12 sati.

Pačići su dosta otporni. Potrebno ih je u prvim danima držati u čistoj kutiji sa steljom na podu. Optimalna temperatura se kreće od 26 do 28ºC, a vlažnost vazduha između 60 i 75%. Neophodno je osvetljenje, naročito prvog dana u trajanju od 24 h. Nakon toga se smanjuje na 14 h, odnosno 12 h kao kod odraslih. Najveća opasnost im preti od promaje i vlage. Smeta im jak vetar i mraz. Puštaju se u šetnju u starosti od dva meseca, a tada im treba i postaviti plitku posudu sa slatkom vodom da mogu da se kupaju. Pačići i odrasli su veoma osetljivi na nedostatak vitamina i minerala u ishrani. U tom slučaju dolazi do gubitka perja, apatije, nedostatka apetita, životinje gube na težini, a može se razviti rahitis, prenosi sajt Agroklub.

Patkama je potrebna uravnotežena ishrana obogaćena vitaminima i mineralima. U stalnoj su potrazi za njom, a u prirodi pronađu samo jednu trećinu pa posudu sa hranom treba držati blizu objekta. Od žitarica im se daje kukuruz i pšenica, a same pronalaze male žabe, punoglavce, insekte, larve insekata, puževe, miševe.

Potrebno im je dovoljno sveže trave i zelenog povrća poput maslačka, divljeg zelja, listova kupusa, spanaća, listova koprive, komade šargarepe, listova i komada cvekle, kopar. U njihovu ishranu uvrstite namenske smese, pšenične mekinje, lucerku i slično. Neophodan im je pesak i šljunak. Pojilice za vodu trebaju biti čiste, dezinfikovane, a pitka voda uvek dostupna.