Vineta Šinka zdravlje sa Stare planine spakovala u teglice i pokrenula porodični biznis

Šinkina teglica postoji tek dve godine, a gotovo da nema ljubitelja zdrave hrane i slatkog zalogaja koji nije za njih čuo. Iza ovog neobičnog naziva ponosno stoji porodica Vinete Šinke iz Knjaževca.

Njihov glavni posao nije lak i može da ga radi samo onaj ko zaista poznaje prirodu i voli to što radi. Branje šumskog voća koje raste na obroncima Stare planine iziskuje poznavanje terena i biljaka, veštinu, izdržljivost, strpljivost, ali i hrabrost jer se berba odvija u divljini gotovo tokom cele godine, kao i znanje da se darovi prirode sačuvaju i pretvore u autentične voćne delikatese.

Stara planina je bogata raznim vrstama šumskog voća i lekovitih biljaka. Na njenim obroncima, podno najvišeg vrha Midžor, Šinkina porodica bere divlje maline, brusnicu i borovnicu. Kako nam priča Vineta, neko šumsko voće, kao recimo divlja malina, raste na visini preko 1.000 metara. Na nešto manjoj nadmorskoj visini, bere se divlja kupina, šumska jagoda i trnjina. Ovde se mogu naći još i divlja dunja, mušmula i drenjine i još mnogo voćnih vrsta. Sve to vredna porodica sakupi i preradi u šumske voćne delikatese.

– Ime Šinkina teglica smo odabrali zbog našeg specifičnog prezimena. Kao što samo ime govori, u pravljenju proizvoda učestvuje cela porodica. Kod nas je veoma bitan timski rad. Svi učestvujemo i svako je zadužen za jedan deo posla, ali jedan bez drugog ne možemo. Ja sam zadužena za kuvanje i glavni sam "majstor" za nastajanje proizvoda. Suprug Negovan je glavni za branje šumskih plodova, pakovanje i distribuciju. Moj sin Nemanja se bavi marketingom – objašnjava Vineta organizaciju rada.

U svom dvorištu imaju mini voćnjak, svega 20 ari, po jedno do dva stabla raznog voća, poput smokve, trešnje, višnje, kajsije i kruške.

– Fokusirali smo se na šumsko voće i pravljenje slatka i voćnih namaza. Naravno, dodajemo i voće iz našeg malog voćnjaka. Ne moram da naglašavam da je sve organski. Slatko se pravi od celog voća, a namazi se dosta razlikuju od klasičnog džema i marmelade, jer su sačuvani svi hraniljivi sastojci tog voća. Takođe, bitna razlika je u količini šećera. Voćni namazi se prave sa daleko manje šećera u odnosu na džem tako da preovlada ukus voća i svaka teglica ima originalnan ukus i miris voća. Naravno, imamo i proizvode bez šećera, a sve ovo postižemo zahvaljujući tradicionalnoj recepturi – priča Vineta.

Kada je reč o staroj recepturi, taj izraz sve češće možemo da čujemo od proizvođača.

– To je način pravljenja nekog proizvoda koji se prenosi s generacije na generaciju. Obično je reč o porodičnom receptu. On se dosta razlikuje od savremenog načina proizvodnje. Pre svega, stara receptura zahteva da se sve proizvodi ručno. Kod nas je kompletna proizvodnja ručna, od branja, čišćenja, pripreme, kuvanja, do pakovanja u teglice. Starinski način pripreme podrazumeva i kuvanje manjih količina u manjim šerpama, gde staje 1-2 kg voća. Takvi proizvodi imaju posebnu boju i ukus, jer im treba manje vremena da se termički obrade. Glavna razlika je što ne ubacujemo nikakve "novotarije", poput limuna, čokolade, vanile, konzervansa ili veštačkih boja. Zašto? Zato što to u našim selima nisu imali, jedva da su imali i šećera i njega su stavljali u manjim količinama. Zato su naši proizvodi od voća, ne od šećera. Radimo onako kako se radilo u našem selu i okolnim selima Stare planine od davnina – objašnjava Vineta.

Sezona berbe šumskog voća počinje početkom marta, sa prvim vesnikom proleća – ljubičicom.

- Nakon ljubičice, sledi berba jorgovana, bagrema, ruža, a onda nam stižu domaće i šumske jagode, trešnje, višnje, kajsije i ribizle. U avgustu beremo divlju malinu i divlju kupinu, divlju borovnicu, a kasnije brusnicu, drenjinu, šljive, smokve, lubenice, itd. Na kraju sezone stiže nezaboravan ukus i miris dunje, trnjine i mušmule. Sezona se završava u novembru i tada sledi neka pauza od par meseci do sledećeg marta. Sve postižemo tako što radimo porodično i svi učestvujemo u proizvodnji i stvaranju našeg brenda Šinkine teglice – priča Vineta.

Šinkine teglice kupuju svi, i mlađi i stariji. Prema Vinetinim rečima, nema ograničenja.

– Roditelji dosta kupuju voćne namaze bez šećera kao zamenu za kašice za bebe. Bake i deke kupuju za sebe i unuke, a često kupuju i za prijatelje kao poklon, jer imamo ručno napravljene poklon pakete – kaže Vineta.

Kako objašnjava sagovornica Agrosmarta, imaju veliki izbor ručno rađenih poklon pakovanja, za svaku priliku: rođendan, slavu, poslovni sastanak, za prijatelje iz inostranstva… Kupac sam bira koje voćne teglice želi.

Šinkina porodica ovom delatnošću dopunjuje kućni budžet i ne misle da pređu "na veliko".

– Znate kako, da biste mogli od ovog posla da živite, morate da povećate proizvodnju i to dobrano. Međutim, čim uđete u veliku proizvodnju više ne možete da radite ručno, a onda više nije to – to. Nama je najbitniji kvalitet proizvoda. Volimo ono što radimo i zato ćemo povećavati proizvodnju samo do mere dokle možemo ručno da je obavljamo, ne preko te granice. Samo tako možemo očuvati tradiciju i ponuditi najbolje – zaključuje Vineta.