Isplativ kao dren - Idealan za organsku proizvodnju, daje do 25 tona po hektaru

Sazreva u avgustu - septembru. Plod je veoma atraktivan - sadrži mnogo vitamina C. Koristi se za spravljanje džemova, pekmeza, slatka, kompota, sokova i likera, a može i za jelo u svežem stanju. Malo je zastupljen kod nas, ali ga treba širiti. Uglavnom je prisutan u okućničkom gajenju.

Dren zahvata Balkansko i Apeninsko poluostrvo, dobar deo Srednje Evrope, Malu Aziju, Krim i Kavkaz.

Zreo plod od drena je nakiseo, a nedozreo jako skuplja usta. U ovom poslednjem stanju upotrebljava se skuvan ili spravljen kao slatko, protiv dijareje, odliva krvi, umesto drugih lekova što stežu (Petrović S., 1883). Gostuški R. (1997) piše da je ovo voće dobro poznato sredstvo, da se upotrebljava njegovo slatko ili kompot kod poremećaja creva, a kora od drveta protiv groznice - malarije.

Drenjine se kod nas katkada prerađuju u rakiju, a u Francuskoj i Italiji nekada su od ovog voća pravili vino. Najviše se jede u Rusiji (Grlić Lj., 1980). Zreli plodovi kad počnu sami da opadaju ili ubrani posle mraza još su bolji za jelo, jer su slađi i manje opori. Treba ih sakupljati čim počnu da dobijaju crvenu boju. Od 100 kg sirovine može se dobiti 15 - 30 kg setvenog materijala (semena). U jednom kilogramu ima oko 4.500 semena, dok masa 1.000 semena iznosi oko 220 g.

Drvo drena (drenovina) vrlo je tvrdo i žilavo, te se koristi u razne svrhe.

Kod nas postoje odlični uslovi za gajenje drena, posebno u organskoj proizvodnji, jer ova voćna vrsta ne zahteva primenu pesticida, a visoke i stabilne prinose postiže i na lošijim zemljištima. Selekcijom i kalemljenjem na sejance dobijaju se sadnice, koje rode druge ili treće godine po sadnji. Razmak pri sadnji obično iznosi 6 x 4 m, 5 x 5 m, 5 x 4 m ili 5 x 2 m, zavisno od sistema gajanja. Uzgaja se plantažno i u vidu žbuna - sadi se na razmaku od 3 x 1,5 m.

U Srbiji je selekcionisan domaći krupnoplodni dren.

U punoj rodnosti, koja nastupa već u četvrtoj, petoj godini gajenja, prinosi se kreću 20 do 25 tona plodova drena po hektaru. Period sazrevanja plodova na jednom stablu je 10 do 12 dana, pa je i berba sukcesivna (naizmenična).

U našim uslovima sazreva u avgustu i septembru mesecu. Bere se zreo plod i po potrebi suši na suncu ili u sušnici da bi sačuvao prirodnu boju.

Troškovi podizanja zasada obuhvataju cenu sadnog materijala, pripreme zemljišta, podizanja zasada i nege u prvoj godini. Cena sadnog materijala za hektar zasada iznosi 4.300 EUR. Troškovi pripreme zemljišta, podizanje zasada, uključujući sadnju i negu u prvoj godini iznose oko 4.600 EUR.

Troškovi podizanja zasada ukupno iznose malo više od 8.900 EUR. U punoj zrelosti stablo daje do 40 - 50 kg plodova, po ceni od 2 EUR/kg. Punu rodnost zasad drena obično dostiže u četvrtoj godini, kada se uložena sredstva u zasad vraćaju i obezbeđuje značajna dobit.