Šta koči šumsku zaradu?

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Više od dve decenije Đorđe Antić iz Vranja sakuplja samonikle gljive za ličnu upotrebu. Sezonu, kaže, otvaraju smrčci zatim lisičarke i vrganji kojih u priorodi ima tokom leta i jeseni. Trenutno ih ne treba tražiti ispod 1.000 metara nadmorske visine.

Đorđe Antić kaže da je pošla godina bila loša, ali je ova malo gora.

- Ove godine lisičara je bolje ponela nego prošleme, a vrganj slabije i to prilično. Međutim, radi se o tome da godina nije pogodovala i kvaltet je puno lošiji nego u prošloj sezoni - kaže Antić.

Firme koje se bave otkupom, najpre su plaćale 1.000 dinara za kilogram sveže lisičarke, a zatim cenu spustile na 500 dinara. Pečurke ubrane u našoj zemlji izvoze se u Nemačku i Italiju.

- Otkupljujemo i dalje s stim što je lisičar u završnoj fazi, ponuda kao da je stala ima u nekim malim količinama, već je kraj berbe. Očekujemo da će vrganja biti letos i na jesen - kaže Miodrag Nedeljković, izvoznik iz Leskovca.

Po potrošnji, bilo gajenih, ili samoniklih gljiva Srbi su na poslednjem mestu u Evropi. Danas se u svetu uzgaja više od 120 vrsta pečuraka, kod nas samo tri.

- Sve je manje interesovanja za samonikle gljive s obzirom da se sve veći broj gljiva gaji, da su gajene glljive neuporedivo jeftinije i sve će manje biti interesovanja za otkup. Praktično konzumiranje šumskih gljiva vam je kao da konzumirate meso divljači - kaže Branislav Uzelac iz Asocijacije gljivara Srbije.

Mnogo vrsta jestivih gljiva koje se nalaze u prirodi iz godine u godinu sve je manji.

- Gajenje gljiva bi rešilo osim problema ishrane i proteina i problem otpada. Srbija se davi u otpadu posebno biljnog porekla, umesto da taj biljni materijal korisimo kao podlogu za gajenje pečuraka - kaže Uzelac.

Velika vlaga posebno pogoduje vrganju, a za dve do tri nedelje u šumama bi trebalo da se pojave prvi. Njihova otkupna cena znaće se kada počne berba.