NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na nivou od 6,5%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na jučerašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%), saopšteno je iz NBS.

- Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike - ukazano je u saopštenju.

Kako se dodaje, prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju.

- U uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji - pojašnjava se u saopštenju NBS.

Izvršni odbor je istakao da opreznost u odlučivanju o monetarnoj politici i dalje nalažu geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja konflikta na Bliskom istoku, kao i volatilno kretanje svetskih cena sirove nafte i nekih vrsta hrane, koje mogu imati uticaja i na inflaciona očekivanja. Ipak, u odnosu na maksimume dostignute prošle godine, cene primarnih proizvoda su niže i ukoliko se geopolitičke tenzije ne budu dalje zaoštravale, po ovom osnovu ne treba očekivati neki znatniji efekat na globalnu i domaću inflaciju, poručuju iz NBS.

- Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji od aprila, pri čemu je njen nivo u avgustu i septembru bio i nešto niži nego što smo očekivali. Usporavanje inflacije na 10,2% u septembru rezultat je nižeg rasta cena hrane i bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je smanjena na 8,2%. Važno je istaći i značaj zaoštravanja monetarnih uslova koje će zajedno sa ostalim faktorima uticati na gotovo izvesno vraćanje inflacije na jednocifren nivo u oktobru i nastavak njenog daljeg smanjenja u narednim mesecima. Smirivanje inflacije odrazilo se na dalji pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, kao i na kretanje očekivanja za dve i tri godine unapred u granicama cilja Narodne banke Srbije. I prema našoj novoj projekciji inflacija će krajem ove godine iznositi oko 8%, a sredinom 2024. će se vratiti u granice cilja - ističu u NBS.

Izvršni odbor je istakao da je dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju ubrzala iznad očekivanja, na 3,5%, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući ubrzanju realizacije infrastrukturnih projekata, najveći doprinos ubrzanju rasta potiče od građevinarstva. Povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje. Takođe, podaci o prinosima najvažnijih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona premašila naša očekivanja i da je bila iznadprosečna. Posmatrano s rashodne strane, rast je bio vođen rastom investicija, i to prvenstveno privatnih. Takođe, pozitivan doprinos, mada u manjoj meri nego u prvoj polovini godine, dao je neto izvoz, kao rezultat nastavka realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza, napominju u NBS.

Kako se naglašava, Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene 15. novembra. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. decembra.