Prema indeksu ljudskog razvoja Srbija na 63. mestu od 189 zemalja - Izveštaj UNDP-a ukazuje na ugroženost srednje klase

Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju (Human Development Report 2019), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2018. godinu je 0.799, što je stavlja na 63. mesto od ukupno 189 zemalja i teritorija, i predstavlja pomak za dva mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Šampion ljudskog razvoja je Norveška, a prate je Švajcarska i Irska.

Indeks ljudskog razvoja (HDI) predstavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard. Prema tom parametru, koji rangira zemlje od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem, Srbija se nalazi u kategoriji zemalja sa visokim ljudskim razvojem, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Albanijom, kada su u pitanju zemlje regiona. Ostale zemlje u okruženju, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska su u kategoriji zemalja veoma visokog ljudskog razvoja.

Izveštaj o ljudskom razvoju ukazuje na stepen nejednakosti unutar zemalja, kao i među različitim zemljama. Nejednakosti u ljudskom razvoju slabe jedinstvo društva i poverenje građana jednih u druge, u vlade i institucije. One štete ekonomiji, sprečavajući ljude da dostignu svoj puni potencijal na poslu i u životu. Takođe, ove nejednakosti ukazuju da političke odluke ne odražavaju težnje celog društva i ne štite životno okruženje, jer nekolicina koja napreduje koristi svoju moć́ da odluke koje upravljaju društvom oblikuje prema svojim interesima, koji nisu interesi većine.

U izveštaju se navodi da je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije, kome pripada i Srbija, posebno ugrožena srednja klasa. Rast BDP-a s jedne i nestajanje srednje klase s druge strane dokaz je da nejednakosti u visini dohotka u regionu rastu.

Takođe, ističe se da su žene i dalje više izložene riziku od isključenosti sa tržišta rada, iako su u ovom regionu, prema Indeksu rodne nejednakosti (GII), razlike između muškaraca i žena najmanje.

Kako se navodi u izveštaju, nejednakosti u ljudskom razvoju nisu samo razlike u prihodima i bogatstvu. Ekonomska nejednakost, naravno postoji, ali postoje i nejednakosti u ključnim elementima ljudskog razvoja kao što su zdravlje, obrazovanje, dostojanstvo i poštovanje ljudskih prava.

Nejednakosti u ljudskom razvoju nisu samo razlike u prihodima i bogatstvu. Ekonomska nejednakost, naravno postoji, ali postoje i nejednakosti u ključnim elementima ljudskog razvoja kao što su zdravlje, obrazovanje, dostojanstvo i poštovanje ljudskih prava. Izveštaj o ljudskom razvoju za 2019. godinu procenjuje koje nejednakosti danas postaju važne, kako se razlikuju širom sveta i među grupama stanovništva i kako se menjaju.

Demonstracije velikog broja ljudi širom sveta signaliziraju da mnoga društva ne funkcionišu kako treba. Nit koja povezuje nezadovoljne, tvrdi novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), je nejednakost.

Globalno, jaz u osnovnom životnom standardu se smanjuje, što pokazuje do sada nezabeležen broj ljudi koji uspevaju da izbegnu siromaštvo, glad i bolesti. Međutim, na pomolu je nova generacija nejednakosti u vezi sa pristupom obrazovanju, a napretkom tehnologije i klimatskim promenama - dve seizmičke sile koje bi, ukoliko ostanu van kontrole, mogle da pokrenu "novo veliko društveno raslojavanje" kakvo nije viđeno od industrijske revolucije, navodi se u izveštaju.

Rodna nejednakost je u celom svetu najzastupljeniji oblik nejednakosti. Budući da ova obespravljenost utiče na polovinu svetskog stanovništva, rodna nejednakost je jedna od najvećih prepreka ljudskom razvoju. Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, biće potrebno 202 godine da se zatvori jaz među polovima samo u ekonomskim mogućnostima, navodi se u izveštaju.

Ako nejednakosti u ljudskom razvoju nastave da postoje i da se povećavaju, globalni ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030. godine ostaće neispunjeni, navodi se u izveštaju.