Mlinari predlažu dopunu sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom

Udruženje Žitounija uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona.

Kako je za Politiku rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja Žitounija, ovo bi bila vrednost "ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju". Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor.

– Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće – istakao je on.

U Žitouniji kažu da bi ovaj predlog mogao da bude uvršćen kao aktuelna tema o unapređenju ekonomskih odnosa na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje. U obrazloženju inicijative udruženja navodi se da je na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske između ostalog predviđeno da se bez carine u našu zemlju uvozi mlinska oprema iz te države.

– Proizvod koji se dobije mlevenjem pšenice, to jest korišćenjem te opreme, jeste brašno za ishranu ljudi. Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu – navodi se u saopštenju i dodaje da je "apsolutno nelogično da se u Srbiju iz Turske, bez carine, uvoze proizvodi visokog stepena obrade – mlinska oprema, dok naše brašno, kao niži stepen obrade, nije oslobođen carine."

– Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Prema podacima mlinova članica Žitounije, uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko 4 mil EUR. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku – kažu u ovom udruženju.

Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.

Prema podacima dostupnim Žitouniji, godišnja potrošnja hleba po stanovniku u Turskoj iznosi oko 100 kilograma, to jest u državi od 83 miliona stanovnika godišnja potrošnja brašna za ljudsku ishranu iznosi oko šest miliona tona.

Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina, recimo 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. I to količinu od oko 70.000 tona iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe.

– U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji – 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine – istakao je Šajatović.