Srpska aplikacija čita misli i emocije - Tim naučnika iz Novog Sada pred revolucionarnim izumom

- Reč je o detekciji angažovanosti, pažnje, ideja je da se posmatra nastavni proces, kako bi se utvrdilo koliko studenti zaista tokom predavanja obraćaju pažnju na ono što profesor predaje, a on može da prilagodi sadržaj predavanja njegovoj pažnji - objašnjava Mirković.

Međutim, ovaj projekat ima i komercijalni potencijal, malo ko voli sastanke, a posebno današnje, koji su onlajn. Tim je uradio istraživanje tržišta koje kaže da u SAD i Evropi veliki broj zaposlenih u srednjem menadžmentu i višim pozicijama kaže da jako puno vremena troši na bespotrebne sastanke, a uz to nemaju osećaj da aktivno doprinose kvalitetu diskusije, odnosno posla.

- Velike korporacije mogu u okviru onlajn sastanaka koji se održavaju putem platformi kao što su Skype ili Zoom, pomoću veštačke inteligencije da detektuju pažnju i da vide koliko su zaposleni zaista uključeni. Glavna prednost pristupa je što možete da identifikujete prostor za poboljšanje, ideja nije da se naša tehnologija koristi kao policijski alat, da identifikujemo spavače, već kako da ih razbudimo, da onaj ko moderira može da vidi u kojim trenucima ljudima pada pažnja - objašnjava Mirković i dodaje da će aplikacija štedeti vreme i novac.

Veštačka inteligencija koju tim razvija zapravo čita emocije ljudi, pa je Sputnjik pitao koliko sve ovo može biti opasno. Dr Srđan Vukmirović kaže da je najvažnije šta kreator programa želi, efekat uvek može da bude pozitivan i negativan.

- Donekle se slažem sa ljudima koji se pribojavaju gde će nas sve ovo odvesti. Oni koji žele da prodaju neki proizvod odavno koriste ovakva rešenja. Amazon i Microsoft u to ulažu milijarde, da ne govorimo o potencijalu u vojnoj industriji, nekome ko zaista ima razloga da tako nešto kontroliše. Godinama postoje ljudi koji se bave ljudskom psihom i detekcijom iskrenosti, nismo mi to izmislili - kaže Vukmirović.

On dodaje da su u poslednje tri godine računari i algoritmi, i hardver i softver postali mnogo snažniji. Na jednom takmičenju pre tri godine mašina je prvi put pobedila čoveka u prepoznavanju oblika, što je delovalo nedostižno, kao i kada je pre 15 godina kompjuter prvi put dobio čoveka u partiji šaha.

- Čovek će postajati sve brži, sve pametniji, algoritmi kojima se detektuje šta se dešava će potajati sve sofisticiraniji. Taj napredak ne možemo zaustaviti, ali možemo da ga regulišemo, da ga kontrolišemo. Zloupotreba veštačke inteligencije nije isključena, zato treba da se uvede sistem kontrole, a najveća odgovornost je na nama - kaže Vukmirović i dodaje da projekti ovog tima apsolutno štite podatke o ličnosti.

Tim koji se bavi veštačkom inteligencijom sa dobrim namerama, osim Fakulteta tehničkih nauka, spaja i kompanija koju su osnovali kako bi uz pomoć veštačke inteligencije rešili komplikovane probleme.

Ćulibrk je u Kanadi usavršio pravljenje visokotehnoloških startapova, kako se naučna ideja pretvara u biznis, a Mirković u Danskoj praktična rešenja iz domena takozvane poslovne inteligencije. Reč je o primeni obrade podataka i mašinskog učenja na poslovne probleme.

- U Italiji smo bili jedan od devet projekata u finalu, ali svi ostali su imali dve godine razvoja iza sebe, na neki način već plasirana rešenja, pa se moglo pratiti kako ih ljudi koriste. Hoću da kažem, bili smo bar jedno 300.000 ili 400.000 EUR iza njih. Sve praktične stvari koje razvijamo finansiramo iz svog džepa. Ako projekat uspe, daćemo ga našem fakultetu na besplatno korišćenje - kaže Ćulibrk.

Sva trojica čvrsto veruju da ideja neće ostati samo nauka, da će se javiti investitor, možda i neka kompanija koja će prepoznati koliko veštačka inteligencija razvijena u Novom Sadu može da im pomogne da dođu do više profita, odnosno manje muke po zaposlene.

Ipak, pre svega veruju u svoju državu, sigurni su da će ih prepoznati Fond za inovacionu delatnost, koji pomaže ovakve projekte.