Koliko zapravo iznosi inflacija u Srbiji i da li nam preti dvocifreni rast?

- Nekada sam za hiljadu dinara točio sedam, sedam i po litara goriva, a sada samo šest. Gradnja kuće me košta 70% više nego da sam to radio prošle godine...

Ovakvi i slični komentari na poskupljenja mnogih proizvoda u Srbiji mogu se čuti na svakom koraku. Više cene registrovala je i statistika pa je tako julska međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila 3,3%, a od početka godine, što znači u odnosu na decembar 2020 – 3,7 procenata. Za većinu stanovnika bitna je roba koju oni kupuju, a to su hrana, gorivo, cigarete koje su poskupele zbog šestomesečnog usklađivanja akciza. Zato mnogi kažu da im se čini da je mereno time koliko su im novčanici prazniji, inflacija ipak veća.

– Ako cene primarnih proizvoda ostanu na visokom nivou onda će one da se prenesu na cene finalnih proizvoda. Taj prenos se ne dešava odmah, postoji određeno kašnjenje. Rizični su i rezultati poljoprivrede zbog suše za proizvode koji dospevaju u avgustu, septembru. Ne preti nestašica, ali će prinos biti smanjen, a neće biti robe za izvoz – navodi Arsić.

Ako na svetskom nivou potraje inflacija vlade i centralne banke preduzeće mere za njeno suzbijanje, jer bi ona bila loša za oporavak privrede, za državu kao dužnika, preduzeća i građane kao dužnike. Zato SAD i Evropa nisu povećale kamate. Balansira se između potrebe da se kroz tražnju podstakne privrede, ali se tražnjom podstiče i inflacija, kaže Arsić.

Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta napominje da je inflacija trenutno malo viša, ali vrlo bliska cilju od tri, plus, minus 1,5%. U Nemačkoj, na primer, stopa rasta je trenutno 3,1 procenat dok mnoge zemlje imaju i veću. Baltičke zemlje oko 4,5 do 5%, SAD više od pet procenata, a cilj im je bio dva odsto što znači da im je inflacija dva i po puta veća.

– Kod nas je tri procenta centralna vrednost cilja, a da ne govorimo da je interval veći za još 1,5%. U tih 3,3 procenta međugodišnje inflacije ugrađene su i regulisane cene koje u EU nemaju. Povećane su cene električne energije, akcizni proizvodi, neke komunalne usluge. Individualni, psihološki osećaj je da je inflacija veća zbog poskupljenja hrane, jestivog ulja na primer. Cene hrane idu u oba smera. Povrće je u junu poskupelo, a u julu pojeftinilo, dok je voće poskupelo. Trećina porasta cena svuda u svetu, pa i kod nas potiče od energenata, ali i građevinskog materijala. Bazna inflacija, a to je deo gde se cene određuju na tržištu, je dva odsto već dugo i nema nagoveštaja da bi mogla da bude alarmantna – ukazuje Nikolić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u julu ostala nepromenjena u odnosu na jun i iznosila je 3,3%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u julu povećane za 0,2%, pri čemu su na mesečni rast cena najviše uticale više cene naftnih derivata, turističkih paket-aranžmana, kao i redovno usklađivanje cena cigareta s povećanjem akciza. U suprotnom smeru najviše su delovale sezonski niže cene povrća.

Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) nastavila je stabilno kretanje i u julu je iznosila 1,9% međugodišnje.

Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3% plus, minus 1,5 procentnih poena.