Čekajući metroa, bržu prugu i put oko Čačka - Retrospektiva 2021, investicije u oblasti saobraćaja

Kao obilaznica oko Beograda, tekla je saobraćajna 2021. godina. Čekali smo upravo obilaznicu, ali oko Čačka (Preljina-Pakovraće) da se završi, prvo optimistički do Svetog Nikole, ali smo njeno otvaranje ipak preneli u 2022, kao i u slučaju ubrzane pruge Beograd – Novi Sad. Realno, najmanji je problem da nešto malo zakasni ako će biti urađeno kako treba, odnosno, rokovi su precenjeni, a odlaskom legendarnog Milutina Mrkonjića i izgubili su svoj stari šmek i obukli konfekcijsko odelo. Predizborno odelo.

I gle čuda – za neupućene – čitaoci se nisu baš mnogo obazirali na novu prugu i vozove. Nije ni čudo, u Srbiji se na putovanje vozom uglavnom zaboravilo kao na avet prošlosti, niko mlađi nema šanse da bi znao zbog čega su Lapovo i Stalać značajna mesta, a većina Beograđana jedva bi umela da pokaže na mapi budžak u koji je ukopana prestonička železnička, tzv. stanica Centar.

Da krenemo sa bodovanjem, kao na Evroviziji: douze points ide za...

Izgradnji metroa, finansijski ubedljivo najvrednijoj pojedinačnoj investiciji dosad, eKapija je pristupila kao temi od prvorazrednog značaja, kako i dolikuje, dok se javnost uglavnom deli na one "neće to nikad" i druge koji ponavljaju propagandne floskule. Naš pristup da rasvetlimo sporne tačke i nedoumice u planovima, postavio je eKapiju na poziciju vodećeg izvora za uistinu kontroverznu beogradsku metro problematiku.

Dakle: zašto prva linija metroa prolazi tako blizu Prokopa a tako daleko od njega, a linije se ukrštaju - ispod ugašene železničke stanice; da li je preči Klinički centar Srbije ili Savski trg; šta ćemo sa postojećim velikim naseljima, ako isuviše usmerimo trase ka slobodnom građevinskom zemljištu; šta je sve kod ovog projekta kritikovao Građevinski fakultet i zašto ta akademska ustnova smatra da plan iz 1981. bolje od aktuelnog zadovoljava potrebe savremenog Beograda; kako će izgledati stanice – i štošta još mogli ste čitati na eKapiji, koja je projektu metroa posvetila i veoma čitanu temu u žiži.

Čitali ste, u značajnom broju i o projektu "beogradski dijametri" (projekat se dogovara sa Rusima, a "dijametr" na ruskom znači – prečnik, misli se na linije prigradske železnice koje prolaze kroz grad), kao i o planovima za širenje beogradskog tramvaja, u okviru iskazane namere gradske vlasti da "kičmu" javnog prevoza prestonice postavi na šine.

Nastavak gradnje autoputa Miloš Veliki, ka nahijama na jugozapadu zemlje, očekivano, izazvao je poprilično interesovanje. Rekosmo već na početku da bi uskoro trebalo da se pusti saobraćaj na spoljnoj obilaznici oko Čačka (Preljina-Pakovraće), što treba da rasterati unutrašnju, sada jedinu, uzanu i sa oim groznim semaforima. Do Požege – ima još mnogo bušenja. Na planini, na Jelici, i da se sastanu svi Kinezi, ne bi mogli da poguraju tunele koliko bi voleli naši u komitetu.

Red je došao i na istočne krajeve i krajine Srbije: partneri sa Dalekog istoka – Shandong Hi Speed Group - prihvatili su da sagrade brzi put u četiri trake od požarevačke petlje na autoputu do Golupca. Vrednost radova je 337 mil EUR. Imaju rok do novembra 2024.

Sledeći je brzi put kroz središte zemlje – infrastrukturno vrlo zakržljalo: Kragujevac – Mrčajevci. eKapija je ekskluzivno objavila kuda je planirano da prođe nova saobrćajnica, u 4 trake po 3,5 metara, sa razdelnim pojasom od 3 metra.

Eto i južne pruge, sada gotovo zamrle za putnike – preko Male Krsne iz Beograda ni ne može, a preko Mladenovca je verovatnoća da će voz pri 20 km na sat da iskoči iz šina oko 30%. U siromašnijem delu Srbije poželeli su vozova, jer je avtobus skup, a iz Beograda im obećavaju da sve počinje sa nova dva koloseka za 160 km/h između Stalaća i Đunisa. Bliže Beogradu, izgleda da se odustaje od dugo planirane nove trase Resnik – Klenje – Mali Požarevac – Velika Plana. Takvim "sitnicama" - a reč je o strateški važnim objektima za državu - u Srbiji se samo eKapija bavi, pa je poneko i pročitao. Prugu ka jugu treba da pomogne i EU.

Za razliku od Beograda koji decenijama kaska za gužvama, Novi Sad ipak aktivno ide u susret budućim potrebama, pa uveliko priprema gradnju četvrtog mosta na Dunavu. Zapravo, od Bulevara Evrope na bačkoj strani, do Sremske Kamenice, trasa će biti duža od 2,5 km, od toga 1,5 km denivelisano, na konstrukciji (most i prilazni putevi).

Naslov ove teme je zapravo pogrešan – jer su u svetu brze pruge ("pruge za velike brzine"), one za 250 km/h i brže, ali pošto se usled propagande odomaćilo kao Elvisovo prezime (ispravno je Presli, ali onaj što ga tako zove ispao je glup u društvu), i mi ponekad ovu prugu često krstimo brzom. I biće brza, ekspresni voz će stići, kažu, za 36 minuta, a da li će vožnja biti i dovoljno jeftina da se putuje svaki dan na posao umesto da se iznajmi stan, pokazaće cenovnici Srbija voza (preduzeće koje, moramo priznati, baš i ne uliva poverenje – jednom je njuz.net javio i da su tamo prešli na Julijanski kalendar).

(Švajcarski voz na sprat za srpsku ubrzanu prugu)

Kod Bačke Palanke već postoji most, ali on, nažalost, vodi u Hrvatsku, pa kako dve bivše socijalističke republike nisu u šengenskom prostoru, to ne odgovara domaćem građanstvu sa suprotne obale Dunava koje mora svakim danom u Bačku Palanku. A skela je demode i passée. Zato je u planu novi most.

Jedna od dve glavne železničke stanice po baksuznom rešenju novog čvora – Prokop – dobila je, konačno, i svoj aktuelni plan. Zna se kako će izgledati, mada je sada malo manje poznato i kad, jer je privatni partner države, Railway City, usled pobune stanara ostao bez mogućnosti da naspram stanice zida zgrade, u onom vojnom naselju koje solidnom broju Beograđana služi kao parking za odlazak na posao trolejbusom. Na 44 godine od početka gradnje, Prokopijada se – nastavlja.

Saobraćajni top 10 zatvara jedan projekat nešto mlađi od Prokopa, započet 1989. (tada je pao Berlinski zid, Miloševićeva vlast donela amandmane na Ustav, a Vojvodina bila prvak u fudbalu, toliko je bilo skoro). U aprilu je pušteno još 7,7 km punog profila, a govorili se da će se do kraja ove godine najzad doći do Bubanj Potoka. A gde je nastavak, do iza Pančeva? Pa, preko mutnog Dunava.