Vojvodini brza pruga, a stare pruge na otpad - Da li se u Bačkoj i Banatu upravo ukida mogućnost obnove nekada razvijene železničke mreže?

Od subote, kada je iz Beograda "poleteo" Soko i zvanično puštena u saobraćaj deonica pruge Beograd - Novi Sad u okviru buduće pruge za povećane brzine Beograd - Budimpešta, ne prestajemo da se divimo super brzom vozu. Karte su planule, putnici ne kriju oduševljene impozantnom brzinom od 200 kilometara na sat. I sve može u vozu - i da se unesu bicikli, i psi, i da se popije kafa, i da se pregrize nešto. I najvažnije - da se za 30 i nešto minuta stigne do Novog Sada.

Gotovo istovremeno, a ako ćemo precizno, 12 dana ranije, nepunih 200 kilometara severnije, bez pompe i zvaničnika, u železničkoj stanici Senta, započeli su radovi na demontaži 435 kilometara starih pruga u 26 opština u Srbiji. Reč je o prugama koje se godinama pa i decenijama ne koriste - međutim, nikada nije isključeno da bi se mogle obnoviti.

Time će neki vojvođanski gradovi, na primer Apatin, Kovin, Bečej, biti trajno ostavljeni bez železničke veze. Voz, ne ekstra brzi nego nikakav, neće nikada saobraćati između ostalog ni na prugama Zrenjanin - Vršac, Sombor - Apatin, ako je verovati onome što je govoreno ovih dana, "da će lokalna samouprava moći da koristi zemljište koje su zauzimale pruge". Da zabuna bude veća, planska dokumenta koja su upravu u fazi usvajanja - predviđaju ostanak tih pruga. Šta je tačno i ko je u pravu? - pokušali smo da razaberemo ovih dana, imajući, za razliku od najvećeg dela javnosti u Srbiji, koja iz decenije u deceniju sve više zna samo za drumski prevoz, osnovna znanja o funkcionisanju i značaju železnice za razvoj jedne evropske zemlje.

Da li su neke pruge možda mogle da se obnove? Ima li smisla trajno uklanjanje pruga koje se naslanjaju na brzu prugu Beograd-Novi Sad-Subotica? Da li treba ostaviti Apatin, koji ima i luku na Dunavu, bez železnice? Ukida li Evropa regionalne pruge između značajnih centara, kakvi su Vršac i Zrenjanin? Kako se, u vreme zelene agende, objašnjava ukidanje železničkog saobraćaja koji u ekološkom smislu, ima prednost nad ostalim vidovima prevoza?

Pitali smo mnoge - ponegde smo i dobili odgovor.

"Tako je moralo biti"

Pitanja je mnogo, dilema još više. Ali, za nadležne, odgovor bi mogao stati u jednu rečenicu - uklanjanje pruga se moralo desiti jer odavno više nisu u upotrebi. U dve rečenice - zemljište sa koga budu uklonjene pruge, moći će da se koristi za izgradnju novih puteva, sportske sadržaje, biciklističke ili trim staze i druge namene.

Tako za eKapiju kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Oni ističu da su u železničkoj stanici Senta, na pruzi Senta - Kanjiža, započeli radovi na demontaži 435 kilometara starih pruga u Srbiji, koje se decenijama ne koriste. Predviđeno je uklanjanje 17 kilometara pruge Senta- Kanjiža, koja je, podsećaju, zatvorena za železnički saobraćaj još 1978. godine. Istovremeno, dodaju, počinje i demontaža 14,3 kilometra duge pruge Petrovaradin – Beočin, na kojoj vozovi ne saobraćaju još od 2007. godine.

- Ovim radovima započela je velika akcija "Infrastrukture železnica Srbije", kojom je predviđena demontaža i uklanjanje starih šina i železničke infrastrukture na 15 lokalnih pruga u Srbiji, a biće realizovana u naredne dve godine. Od toga, skoro 400 kilometara je starih pruga koje se odavno više ne koriste, a nalazi se u Vojvodini. Na nekim od ovih pruga vozovi ne saobraćaju i preko četrdeset godina - ističu u Ministarstvu.

Na pitanje da li postoji studija opravdanosti, elaborat ili stručna analiza na osnovu koje se zaključilo da neka od tih pruga nema perspektivu ni u budućnosti, ne odgovaraju. Ali su zato sigurni da popravke nemaju nikakvo opravdanje.

- Reč je o prugama čije funkcionisanje i održavanje ni na koji način nije bilo isplativo, a bilo kakve nove investicije i popravke nemaju ni ekonomsko, ni saobraćajno opravdanje. Bilo je prethodnih decenija više pokušaja da se uradi ovaj veliki posao i reši problem starih pruga u Srbiji, ali su se neuspešno završavali - napominju u Ministarstvu.

Oslobođeno 590 hektara zemljišta - ko će profitirati

Stare pruge praktično nisu služile ničemu, osim što su zauzimale železničko zemljište i zemljište lokalnih samouprava, čuli smo pre nekoliko dana i od "Infrastruktura železnice Srbije". A korist će, kako navodi ovo preduzeće, imati svi - i lokalne samouprave koje će na oslobođenih 590 hektara zemljišta moći da grade komercijalne i sportske sadržaje i "Infrastruktura železnice" koja će prodajom sekundarnih sirovina, a procena je da će ih biti oko 25.000 tona, zaraditi oko 300 miliona dinara. Reklo bi se - situacija u kojoj svi dobijaju. Da li je zaista tako? Za Ministarstvo nema dileme.

- Demontiranjem i uklanjanjem starih železničkih infrastrukturnih kapaciteta koji odavno više nisu u upotrebi, "Infrastruktura železnice Srbije" oslobodiće i oko 590 hektara zemljišta u infrastrukturnom i pružnom pojasu, u 26 opština širom Srbije, koje će lokalne samouprave moći da koriste za najrazličitije namene i u skladu sa svojim potrebama. Tako će zemljište sa koga budu uklonjene pruge moći da se koristi za izgradnju novih puteva, sportske sadržaje, biciklističke ili trim staze i druge namene, a biće stvoreni i uslovi za bolju i lakšu saobraćajnu povezanost i infrastrukturni razvoj ovih lokalnih samouprava - objašnjavaju u Ministarstvu.

Šta "kaže" Prostorni plan i zašto ćute lokalne samouprave

Dok se pruge ukidaju, međutim, aktuelni Nacrt Prostornog plana AP Vojvodina 2021-2035. predviđa, praktično, sve suprotno!

Kako se navodi, "gradovi–velika saobraćajna čvorišta, u kojima je moguće i potrebno primeniti lake šinske sisteme i integraciju saobraćajnih vidova su: Novi Sad, Subotica, Pančevo, Zrenjanin, Apatin, Sombor, Sremska Mitrovica i Kikinda".

I upravo se na nekim od tih linija predviđa trajno uklanjanje pruga. Da situacija bude još zanimljivija, među aktivnostima koje Plan predviđa je i "obnova ukinutih – demontiranih pruga u skladu sa razvojnim potrebama lokalnih samouprava". Ali većina lokalnih samouprava koje je portal eKapija kontaktirao ovim povodom, ćuti. To uključuje i Novi Sad, grad koji bi, da je u Mađarskoj ili Rumuniji - da ne idemo u razvijeniji svet - imao i tramvaj i trolejbus. A prugom za Beočin bi vozio prigradski voz. Tu prugu će, rekosmo - da ukinu.

Ministarstvo ne ćuti i podseća da će u naredne dve godine biće demontirane i uklonjene sledeće pruge u Srbiji: Bečej – Senta (35,8 km), Senta – Kanjiža (17,07 km), Sečanj – Jaša – Tomić (10,36 km), Sombor – Bački Breg (25,33 km), Sombor – Riđica (28,11 km), Vladimirovac – Kovin (40,9 km), Bečej – Vrbas (36,92 km), Zrenjanin fabrika – Vršac (81,2 km), Horgoš – Kanjiža (13,51 km), Karavukovo – Bač (13,4 km), Petrovaradin – Beočin (14,35 km), Žabalj – Bečej, deonica Čurug – Bečej (31 km), Kikinda – Banatsko Aranđelovo (32,91 km), Sombor – Apatin fabrika (21,6 km). Ako je za utehu Vojvođanima, koji su pre više od veka imali železničku mrežu na nivou razvijenih zemalja, ukinuće se i pruga Sopot Požarevački – Kostolac (32 km).

Pogledajte te pruge i na našoj INFO MAPI.

Novi Sad - Subotica, a Novi Sad - Zrenjanin?

Veoma je dobro za Subotičane što će, kada se završi nova pruga do mađarske granice, moći da dođu u Novi Sad za manje od sat: dobro je to i za radnu snagu, i za biznis, kao i za studente, đake, za sve. Zrenjanin, međutim, nije baš mnogo manji grad od Subotice, još je više upućen na Novi Sad, pa pomenuti Nacrt Prostornog plana Vojvodine predviđa, logično, izgradnju direktne regionalne pruge između dva grada, za šta nedostaje tek nešto više od 20 kilometara trase, uz most preko Tise. To je odavno u planu, i tada bi Zrenjaninci mogli na posao, kod lekara ili na fakultet brzo i jeftino - vozom. A ako se ne bi trajno ukinula nego obnovila pruga Zrenjanin - Vršac, iz Novog Sada bi postojala direktna i efikasna veza sve do Bele Crkve. Baš tako nešto tom narodu i treba.

Samo malo severnije, ako bi se spojili prugom Novi i Stari Bečej, uz to i obnovila a ne trajno uklonila pruga od Vrbasa do Bečeja, realni bi bili i polasci (Beograd -) Novi Sad - Vrbas - Srbobran - Bečej - Novi Bečej - Kikinda... Banat bi "prodisao" kao što će Bačka sa brzom prugom. A Banat nam je dosta zaostao... I to nisu prevelike investicije, pogotovu u poređenju sa nekim koje se realizuju.

Apatin je, davnih dana, imao direktan voz za Beograd, preko Sombora i Novog Sada. Zašto ne bi opet?

Sve smo to pitali - nisu nam odgovorili...

M. D. - M. R.