Građevinarstvo očekuje manji rast

Građevinarstvo će zabeležiti manji realni rast od prethodno očekivanog, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala, navedeno je iz Ministarstva finansija u novoj fiskalnoj strategiji.

U prvom kvartalu građevinarstvo je imalo pad od 4,7%. Originalna projekcija rasta ove privredne grane bila je 7,4% za 2022, ali tekuća projekcija predviđa rast od 1,4%.

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, navodi podatak da građevinska aktivnost u evrozoni ima rast od 3%, ali na nekim tržištima poput Nemačke zabeležila je pad od 1,5 u martu i 1,2 u aprilu dok je istog tog meseca u Rumuniji imala međugodišnji pad od 8,1%.

– U aprilu je kod nas došlo do porasta građevinske aktivnosti od 4,6% u odnosu na april prošle godine. U maju smo imali rast od 3,1. Prvo tromesečje bilo je znatno slabije i imali smo pad, ali je već drugo nešto bolje tako da za sada ne postoji ništa što bi se okarakterisalo kao problematično – kaže Nikolić.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominju da je građevinska aktivnost u prvoj polovini godine na očekivano visokom nivou. Presek broja aktivnih gradilišta na teritoriji Republike Srbije 1. jula iznosi 105.894. Uzimajući u obzir okolnosti u Evropi izazvane ratom u Ukrajini, i snažan uticaj na sve segmente privrede, prema njihovoj oceni, reč je o dobrim rezultatima, prenosi Politika.

– Uprkos teškim vremenima u Evropi ne zaustavljamo izgradnju, već stvaramo uslove za nove investicije. Trenutno realizujemo više od pedeset infrastrukturnih projekata širom Srbije, a samo u domenu saobraćajne infrastrukture projektuje se i gradi sveukupno oko 1.200 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica – navode iz ministarstva.

Prema objavljenim podacima udeo građevinskog sektora u BDP-u 2021. bio je 5%. Što se tiče udela istog sektora u BDP-u u tekućoj 2022. nerealno je bilo šta prognozirati, dodaju u ministarstvu.

– Međutim, na osnovu relevantnih javno dostupnih podataka, u ovom momentu možemo konstatovati da očekujemo isto učešće ili veće. Udeo građevinarstva u BDP u prvom kvartalu 2021. iznosio je 4,7%, dok je u 2022. bio 4,6 na osnovu čega možemo konstatovati da nema znatnih promena posmatranjem istih vremenskih perioda prošle i ove godine.

Nalazimo se u jeku građevinske sezone, gde realne podatke očekujemo tek u oktobru i novembru. Pokazatelji su u ovom momentu ohrabrujući, gde iako imamo ogroman pad građevinske aktivnosti u zemljama zapadne Evrope, u Srbiji to nije slučaj – naglašavaju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kada je reč o kapitalnim infrastrukturnim projektima, napominju da nijedan projekat nije zaustavljen. Radovi se odvijaju prema predviđenoj dinamici na Moravskom koridoru gde je za kraj godine planirano otvaranje prve deonice od Pojata do Kruševca, a na kojoj se u određenim segmentima ide i ispred predviđene brzine izvođenja poslova. Nastavljeni su radovi na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice, u toku je probijanje tunela u Srbiji, na trasi auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege. Otvoreni su sektori četiri i pet obilaznice oko Beograda, a u predviđenim rokovima očekuje se puštanje saobraćaja i na trasi obilaznice do Bubanj Potoka. Ubrzani su i radovi na Fruškogorskom koridoru.

Ni stanogradnja reklo bi se ne zaostaje ako je suditi po broju građevinskih dozvola. U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.349 građevinskih dozvola, što je 17,4% više nego 2021, objavio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja izdatih dozvola 80,2% odnosi se na zgrade. Prijavljena je izgradnja 3.680 stanova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Sremskoj oblasti, 24,4%, slede Beogradska oblast (17,9) i Šumadijska (17,5).

Nemačka agencija DPA prenosi da je čitav građevinski sektor u nemačkoj pogođen rastom cena građevinskog materijala i rastom kamata. Posle godina ekspanzije, sada stagniraju i privatna gradnja i veliki projekti.

– Stanje na tržištu pritiska nemačku komercijalnu i stambenu gradnju kao ludačka košulja. Uz sve snažnije zahteve za energetski efikasnu gradnju stežu nestašica građevinskog materijala i ekstremna poskupljenja – navode iz DPA. U sedam najvećih nemačkih gradova je obim razvoja projekata između prošle i ove godine u proseku pao za 3,6%. Najveći minus je u stambenoj izgradnji – 7,6%.