Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Uredba o ograničavanju cena hrane ostaje na snazi dok traje kriza - Ko profitira a ko gubi?
Komentari
(Foto: Lisa S./shutterstock.com)
Uredba o ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica biće na snazi sve dok bude potrebe za njom, ali je izvesno da će država vrlo brzo krenuti sa deregulacijom te odluke, odnosno da će početi da isključuje pojedine namirnice sa te liste, izjavio je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Govoreći na konferenciji "Tržište hrane – od viškova do nestašica", naglasio je da je donošenje ovakve odluke u novembru 2021. bilo neophodno s obzirom na inflatorne udare i kako bi se zaštitio standard stanovništva koje u ovom trenutku na hranu troši 35 odsto raspoloživog novca.
Učesnici ove konferencije su se složili da ne očekuju preteran rast cena u budućnosti, kao i da ne bi trebalo da bude nekih većih šokova, ukoliko se obistine umereni scenariji za svetsku privredu. I posle ukidanja uredbe, rečeno je, trebalo bi imati jasan plan – izaći iz priče o populizmu i obezbediti strategiju.
Cene namirnica su u odnosu na prošlu godinu, kako je izjavio ekonomista Vladimir Vučković, više za 20 odsto, ali se očekuje da bi sledeće godine situacija mogla da bude mirnija. Da li je uredba bila pravo rešenje, da li je dobro za tržište da ovakve odluke traju tako dugo i ko je najviše profitirao, a ko izgubio tokom proteklih deset meseci koliko traje ova intervencija države? Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović, kazao je da se problem snabdevanja tržišta ne može rešiti tako što se sav teret prebacuje na trgovce i da tržište mora strateški da se uređuje.
– Kod ovih mera mogli smo da budemo jasniji i da više uključimo trgovce u dijalog. Brojevi jasno pokazuju da oni jako mnogo trpe iako su stalno targetirani kao neko ko u lancu snabdevanja najviše zarađuje. Činjenica je da trgovci u Srbiji u ovom trenutku 20 odsto prometa imaju pod uredbama i gube novac. U trgovini u kojoj jedino raste konkurencija imamo situaciju da je profitabilnost manja od 2,5 procenata. I prerađivači i primarni proizvođači imaju veću profitabilnost. Trgovci ćute i rade, na policama je više od 85 odsto domaćih proizvoda – naveo je Malinović.
Tržište mora strateški da se uređuje, da se ojačava lanac snabdevanja malih trgovaca. A kada je reč o donošenju odluka kakva je Uredba o ograničavanju cena, Malinović smatra da država mora da ih uključuje u dijalog.
– Kada potrošači vide prazne rafove, oni krive trgovca i ne razmišljaju o lancu snabdevanja. Još pre pandemije smo razgovarali o tome kako se rešavaju problemi povećane tražnje. Napravili smo strategiju i ograničili marže tako da rastu na osnovu podizanja cena inputa. Sada su cene fiksirane, a rezultat je da trgovca prisilite da prodaje nešto po nekoj ceni, a da ne ograničite primarnog proizvođača ni cenu inputa – objasnio je Malinović.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da se u vreme kada je doneta uredba računalo na rast inputa, ali da je odluka zaštitila potrošače, ali šta je sa proizvođačima?
– Svi su podneli teret zamrzavanja cena, ja razumem potrebu države, ali da li treba da to toliko dugo traje. Zamka u toj priči je da ako i malu grešku napravite, lanac postaje slab i nestabilan – ukazao je Galetin. Tako je i u slučaju odluke iz marta o zabrani izvoza. U prvih deset dana bila je opravdana, jer su cene na svetskim berzama dosegle pik i došlo je do enormnog izvoza. Kada je reč samo o kukuruzu i pšenici izvezli smo tri ili četiri puta više. Međutim, ta mera zabrane je mnogo dugo trajala posebno kod pšenice. Imali smo jasnu sliku da ćemo u novom rodu imati viškove, zato je mogla da se ukine zabrana izvoza i uvedu druge kontrole. Napravljene su greške u koracima u smislu bilansne procene.
Za ekonomistu Vladimira Vučkovića, suspenzije tržišta nisu dobre, ali u realnom životu dođe situacija u kojoj se pitate da li je dozvoljena državna intervencija.
– Nije to sporno, ali na koji način da se to uradi, jer intervencija države može i da pogoršava stanje na tržištu. Nismo videli obrazloženje odluke o zamrzavanju cena i neto efekat. Trebalo bi objasniti ko su neto dobitnici, a ko su gubitnici. Jasno je da se cilja na potrošače koji bi trebalo da plate niže cene, ali ne treba zanemariti ni politički faktor da kreatori ekonomske politike rade ono što zvuči dobro kakva je, na neki način nova odluka – rekao je Vučković.
Tagovi:
PKS
Uroš Kandić
Vladimir Vučković
Žarko Malinović
tržište hrane od viškova do nestašica
rast cena hrane
cena namirnica
ograničavanje cena namirnica
sandbevanje tržišta
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.