Zašto bi svet trebalo da se plaši kraha na tržištu komercijalnih nekretnina?

Finansijska tržišta očekuju još dva povećanja bankarske stope od 0,25 procentnih poena. Ako se to dogodi, srednjoročne i dugoročne kamatne stope ne bi trebalo da se okreću.

Ali ako bankarska stopa mora da ide iznad 5% ili ostane na višem nivou duže nego što tržišta trenutno očekuju, tada bi prinosi na zlato porasli, sa negativnim efektima na duže stope u celom sistemu, uključujući hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom i vrednovanje merila za komercijalnu imovinu.

Stambena nekretnina izaziva mnogo veću pažnju nego komercijalna. Razumljivo. Ljudi žive u njoj ili poseduju deo ovog tržišta ili redovno plaćaju rentu. Štaviše, vrednost tržišta stambenih nekretnina je oko 14 puta veća od vrednosti komercijalnog, što pokriva radnje i maloprodajne parkove, kancelarije i industrijske centre.

I istina je da kada su veće kamate izazvale velike probleme u privredi, one su se često ispoljavale na tržištu stanova. Upravo su problemi na američkom tržištu drugorazrednih hipoteka izazvali globalnu finansijsku krizu (GFC) 2007-9.

U ovoj zemlji GFC je povezan s neuspehom hipotekarnog zajmodavca Northern Rock. Početkom 90-ih, kada su kamatne stope držane na 15%, a privreda poslata u recesiju sa stopom nezaposlenosti koja je porasla na više od 10 odsto, ljudi su živeli kroz hipotekarnu bedu, uključujući iskustvo "negativnog kapitala".

Ipak, problemi u sektoru komercijalne imovine takođe su često donosili velike poteškoće za bankarski sistem s obe strane Atlantika.

Uobičajeni način merenja vrednosti na ovom tržištu je poređenje širenja prinosa na komercijalnu imovinu u odnosu na prinos desetogodišnjih britanskih državnih hartija od vrednosti. Kada je prinos na komercijalnu imovinu skoro dostigao paritet sa prinosom na 10-godišnje britanske državne hartije od vrednosti 2007. godine, to je bio jasan znak predstojećih nevolja.

U naredne dve godine prosečne cene komercijalnih nekretnina pale su 42%. Danas prinosi komercijalnih nekretnina premašuju prinose za 2,5%. To je nisko po istorijskim standardima, ali ipak ne kritično nisko.

I pored toga, vrednost komercijalne imovine je dramatično pala u drugoj polovini prošle godine, u proseku 18%, a za industriju 26%. To znači da je ogroman deo potrebnog prilagođavanja cena verovatno iza nas.

Stvari izgledaju eksponiranije u Americi. Raspon prinosa komercijalne imovine na 10-godišnje trezore je samo 0,5%. Da bi se razlika vratila u normalu, prosečne cene komercijalnih nekretnina moraju pasti od najviše do najniže vrednosti za oko 22%. Do sada su prosečne cene pale samo oko 7%, ostavljajući veliki pad koji tek sledi.

Stambena i poslovna imovina su veoma različito postavljeni s obzirom na dugoročne strukturne faktore. Budući da ljudi očigledno žele više prostora kako postaju bogatiji, normalno je da cene stambenih nekretnina rastu realno tokom vremena.

Nasuprot tome, preduzeća stalno nastoje da smanje troškove, a to uključuje količinu i vrstu prostora koji koriste.

Štaviše, ogroman nedavni porast naše populacije zbog značajne imigracije, koja sada navodno iznosi skoro milion godišnje, osigurava konstantno rastući broj ljudi kojima je potrebna stambena nekretnina.

Od 2020. živimo s celim fenomenom Working From Home (WFH). Ovo je imalo suprotne efekte na stambenu i komercijalnu nekretninu, povećavajući potražnju za prvim jer su ljudi želeli više prostora kod kuće, dok je smanjivao potražnju za ovom drugom vrstom, budući da svakog dana manje ljudi dolazi u kancelarije.

WFH je potencijalno stvorio prilično sumornu sliku za kancelarijski sektor. A povrh toga, postoji čitav niz ekoloških i regulatornih nametanja koji će ili dovesti do velikih troškova obnove posedovanja kancelarijske imovine ili čak učiniti velike delove kancelarijskog sektora nepopustljivim.

Na sreću vlasnika poslovnog prostora, čini se da se plima oko WFH okrenula. Sve više ljudi odlučuje da WFH nije dobar za njih, bilo lično ili u pogledu njihove karijere.

U međuvremenu, dosta poslodavaca je počelo da se opire novoj potrebi i insistiralo na većem dolasku u kancelariju ili čak na puno radno vreme. Naravno, čini se da ovaj trend još nije pogodio javni sektor.

Štaviše, iako prirodno prihvatamo da rastuća populacija podstiče stambenu potražnju, trebalo bi da priznamo da će to indirektno učiniti isto za potražnju za komercijalnom imovinom, pokrivajući sva tri podsektora, maloprodaju, kancelarije i industriju, prenosi Investitor pisanje britanskog Telegrafa.

Rezultat je da, iako je teško predvideti ružičaste neposredne izglede za komercijalnu imovinu, ni izgledi ne izgledaju strašno. Štaviše, britanske banke su značajno smanjile svoju izloženost sektoru komercijalne imovine sa oko 12% svih kredita banaka u Velikoj Britaniji po vrednosti u 2009. na oko 7% sada.

Shodno tome, britanski finansijski sistem verovatno neće akutno patiti zbog slabosti u sektoru komercijalne imovine, iako situacija u SAD-u izgleda izloženije.

Ipak, tržišta i kreatori politike sigurno imaju pravo da se brinu da će, nakon tako dugog perioda veoma niskih kamata i "lakog" novca, kako monetarna politika zaoštrava, delovi privrede i finansijskog sistema doći u nevolje. Ali to nisu nužno isti delovi koji su pre upali u nevolje. Rizici verovatno leže uglavnom negde drugde - možda na mestima koja u prethodnim krizama jedva da su bila pogođena.