Koliko su zaštićena područja naplatila "eko takse" od motornih vozila 2022. godine? - Kopaonik 28 miliona, Fruška gora skoro 6 miliona, Mokra gora neće da kaže, Ministarstvo (ne) kontroliše
Da li to zaista i rade – tema je koju je portal eKapija odlučio da istraži. Koliko novca su upravljači zaštićenih područja do sada naplatili, za šta konkretno su ga upotrebili, ko kontroliše za šta je novac potrošen? – samo su neka od pitanja koja smo postavili nadležnima.
Od većine smo odgovore dobili, ali neki su i zaćutali. I pali na prvom testu transparentnosti. Park prirode Mokra gora, gde je naplata prva krenula, a koji je specifičan po tome što se naplatna rampa nalazi odmah pored graničnog prelaza, pa naknadu moraju platiti svi koji idu tim putem za Republiku Srpsku, nije nam dostavio podatke. Koliko je tačno na ovaj način prihodovao, ne znamo, ali uvidom u javno dostupni finansijski izveštaj za 2022. godinu, može se videti da su poslovni prihodi iznosili 60.457.000 dinara.
Šta je sa drugima? Na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je donet 2018, upravljači zaštićenih područja dužni su da donesu Odluku o naknadama i da je primenjuju. Ipak, većina to ne radi.
Da bi se primenila naknada za korišćenje motornih vozila, moraju da se obezbede i tehnički uslovi, odnosno izgradnja ulaznih kapija. Zasad, to su uradili NP Kopaonik i NP Fruška gora. Prvi je do sada naplatio 120 miliona dinara na ime ove naknade, dok je drugi prošle godine prihodovao skoro šest miliona dinara.
Ali, kako portal eKapija saznaje, o naplati razmišljaju i NP Đerdap i Park prirode Stara planina, dok NP Tara trenutno završava zanatske radove na drugoj ulaznoj kapiji na Kaluđerskim barama, pa se i ovde očekuje početak plaćanja naknade na proleće naredne godine.
NP Kopaonik – milion evra za šest godina
NP Kopaonik je prvi nacionalni park u Srbiji koji je 2017. godine uveo naplatu naknade za korišćenje motornih vozila u zaštićenom području. Kako za portal eKapija otkriva izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove NP Kopaonik Predrag Šumarac, 2022. godine je na ime naknade za korišćenje motornih vozila u nacionalnom parku naplaćeno 28 miliona dinara. Od početka uvođenja naplate, oktobra 2017. godine, naplaćeno je 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra.
Elektronska naplata koja podrazumeva da nema zadržavanja na naplatnim stanicama na ulazu u park, čime su smanjene gužve, uvedena je u februaru ove godine.
Sredstva su, napominje naš sagovornik, iskorišćena namenski za finansiranje različitih aktivnosti predviđenih Programom upravljanja.
- Među tim aktivnostima su istraživački projekti na koje je utrošeno 8-9 miliona dinara, renoviranje pešačkih staza, monitoring flore i faune, edukativne radionice, promotivne aktivnosti, štampanje publikacija. Takođe, radimo na izgradnji uzgajališta za jelensku divljač, a obezbeđuje se i hrana za divlje svinje - navodi Šumarac.
Visina naknade za automobile je 300 dinara dnevno, 800 dinara nedeljno i 2.000 dinara godišnje, za kombi vozila 500 dinara dnevno, autobuse i kamione 700 dinara dnevno.
Od plaćanja takse su izuzeta službena vozila, hibridna vozila, zaposleni u NP, penzioneri sa najnižim primanjima, osobe sa invaliditetom. Ne i građani opština Brus i Raška, za koje, kako objašnjava Šumarac, ne postoji zakonski osnov da budu izuzeti od plaćanja, jer on važi samo za građane koji žive u zaštićenom području.
Početak uvođenja naplate naišao je na mnoštvo negativnih reakcija posetilaca Kopaonika. Sada je, ipak, drugačije, kaže naš sagovornik.
- Kad smo počeli da uvodimo naplatu, to je bila novina za građane i izazvala je veliko negodovanje. Ali, vremenom, otpor se smanjio, jer ljudi vide da se sredstva namenski ulažu. I sada naravno ima ljudi koji se bune, ali taj broj je mali – primećuje Šumarac.
NP Fruška gora – Skoro 6 miliona prošle godine
Najstariji nacionalni park u Srbiji utvrdio je naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području u februaru 2019. godine. Prošle godine je na ime naknade naplaćeno 5.934.600,00 dinara, otkriva za portal eKapija vd direktora Živko Cvetković. Sredstva su se, kako kaže, koristila za zaštitu i unapređenje Nacionalnog parka Fruška gora.
- U 2022. godini je naplaćeno 19.782 naknada vozilima na motorni pogon u skladu sa Odlukom o naknadama za korišćenje vozila u zaštićenom području, iako kroz Nacionalni park Fruška gora na dnevnom nivou u tranzitu prođe više hiljada vozila na motorni pogon bez plaćanja eko taksi – napominje Cvetković.
Od naplate naknada za korišćenje zaštićenog područja oslobođeni su građani koji žive u zaštićenom području, zaposleni na prostoru zaštićenog područja, službena lica, kao i osobe sa invaliditetom ili posebnim potrebama. Dnevna naknada za putnička vozila i motocikle iznosi 300 dinara.
- Prednost naplate naknade za korišćenje zaštićenog područja je ta što se ostvaruju sredstva za održavanje i unapređenje prirodnih i radom stvorenih vrednosti u zaštićenom području – zaključuje Cvetković za naš portal.
Šta krije Park prirode Mokra gora?
Većina naših sagovornika ističe da se sredstva prikupljena na ovaj način uplaćuju na namenski račun i koriste transparentno. Ipak, transparentnosti nema kad je u pitanju Park prirode Mokra gora, prvo zaštićeno područje u Srbiji koje je uvelo naplatu naknade u februaru 2007. godine kada je direktor PP Mokra gora bio reditelj Emir Kusturica, koji se na toj funkciji nalazio do 2013. godine.
Budući da se naplatna rampa nalazi neposredno kod graničnog prelaza Kotroman, naknadu moraju plaćati sva vozila koja idu tim putem za Republiku Srpsku ili se vraćaju u Srbiju. Reč je, dakle, o ozbiljnoj cifri koja se prikuplja na godišnjem nivou. Koliko ozbiljnoj, ne znamo, jer Park prirode Mokra gora nije odgovorio na pitanja portala eKapija, zbog čega smo uputili i zvaničan zahtev za pristup informaciji od javnog značaja.
Dok čekamo odgovor, podsećamo da trenutni iznos naknade za automobile u ovom području iznosi 200 dinara, kombi vozila sa prikolicom plaćaju 400 dinara, autobusi i teretna vozila 500 dinara, šleperi 800 dinara.
Naknade su oslobođena službena vozila i vozila Crvenog krsta i humanitarne pomoći, vozila registrovana u opštinama Užice, Bajina Bašta, Višegrad, kao i vozila registrovana na lica sa invaliditetom.
Da podsetimo, Park prirode Mokra gora je registrovan 2005. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. U finansijskom izveštaju za 2022. godinu, javno dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre, navodi se da su ukupni prihodi u 2022. iznosili 60.556.000 dinara. Od toga, poslovni prihodi su 60.457.000 dinara. U strukturi poslovnih prihoda, nalaze se prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 47.489.000 i prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa i povraćaja poreskih dažbina 12.968.000 dinara. Kako se navodi, u odnosu na prethodnu godinu, poslovni prihodi su veći za 9,7%. Firma je na dan 31.12.2022. imala 24 zaposlena.
Ko kontroliše upravljače? Ministarstvo (ne)će da kaže
Osim Mokre gore, zanemelo je i Ministarstvo zaštite životne sredine. Prema zakonu, prihodi ostvareni od naknade za korišćenje zaštićenog područja pripadaju upravljaču i uplaćuju se na račun upravljača tog područja. Upravljači tvrde da se otvara namenski račun koji se koristi za zaštitu i unapređenje područja.
Ali, ko kontroliše upravljače i dalju raspodelu tih sredstava - ovo, nažalost, ne znamo, jer Ministarstvo zaštite životne sredine, uprkos obećanjima, nije odgovorilo na naša pitanja, među kojima su i:
- Koliko novca je naplaćeno od eko taksi u područjima gde se ona naplaćuje, od uvođenja do danas? (Parku prirode Mokra gora, NP Kopaonik, NP Fruška gora…)
- Za šta konkretno je taj novac upotrebljen? Da li vam zaštićena područja dostavljaju podatke o tome za šta se novac od eko taksi koristi? Ko kontroliše korišćenje tog novca?
Da je Ministarstvo odgovorilo na (ne)sporna pitanja, možda bi bilo manje negativnih reakcija, poput onih s početka teksta, na najave uvođenja ovih i sličnih naplata. Ovako, možemo samo da se nadamo da će građani i ubuduće, kao i do sada, imati razumevanja za nove i nove namete koji se uvode bez daljih objašnjenja. Jer se tako može.
Marija Dedić
(Čitajte sutra: Kada će biti uvedena naplata u NP Tara, NP Đerdap i Parku prirode Stara planina?)