NavMenu

Petlja Bubanj potok zakrčila autoput (VIDEO)

Izvor: eKapija Ponedeljak, 18.09.2023. 11:52
Komentari
Podeli
Zakrčenje je počelo ubrzo posle Vrčina i kulminiralo je kod petlje "Tranšped" (Foto: Youtube printscreen/eKapija)Zakrčenje je počelo ubrzo posle Vrčina i kulminiralo je kod petlje "Tranšped"

Nekada su, nedeljom i poslednjim danom praznika naveče, Beograđani koji se vraćaju od kuće zazirali od naplatne rampe kod Bubanj potoka. Pošto je, umesto tog zloslutnog objekta napravljen znatno komotniji kod Vrčina, vozači su neko vreme mogli da odahnu - sve dok im rampu nije podigla nedavno otvorena petlja Bubanj potok: iz vikenda u vikend, naime, pred njom se, kilometrima unazad, razvlače zastoji.

Tako je bilo i sinoć, pa se oko osam uveče, od naplatne rampe Vrčin do isključenja za Beograd vozilo 15-ak minuta, u koloni, mic-po-mic ili u drugom, eventualno trećem stepenu prenosa. Nije bilo udesa. Vreme je bilo lepo.

Razlog ovome je poprilično jasan: račvanje za jedan omanji i u Srbiji manje značajan grad kakav je Beograd, projektovano je i izvedeno najskromnije što se moglo, na najmanjem mogućem prostoru i sa što manje utrošenog asfalta.

Petlja je profilisana valjda po nekakvim starim SFRJ standardima, iz vremena pre 31.12.1984. i ukidanja bonova za benzin, kada se Autoput bratstva i jedinstva gradio zbog turskih kamiondžija i gastarbajtera iz okoline Hamburga, a domaći studenti i proletarijat se sa torbama vraćali autobusom pokojnog leskovačkog Jugekspresa.

U međuvremenu se, međutim, saobraćaj na srpskim drumovima znatno povećao, ljudi pretežno putuju automobilima, i treba im, eto, malo više prostora - i da srpske petlje makar zaliče na nemačke na primer. A koliko znamo, na petlji Bubanj potok prvobitno su planirali tek jednu tračicu za odvajanje ka Beogradčiću, pa bi se u tom slučaju sinoćna gužvičica razlila ka jugu kao Velika Moravica. I ovako bi, nažalost, ako ne već za Dan primirja, a ono do Uskrsa, mogla da se protegne do Velike Plane.

Skučeni dizajn petlje uslovio je veliku potrebu za preplitanjem na kratkoj distanci, stvarajući posebno tešku situaciju kada ubedljiva većina vozila ide ka Beogradu, a ne ka obilaznici, što je slučaj nedeljom i praznicima naveče, a vremenom će biti i sve akutnija situacija u jutarnjim špicevima. Svi oni moraju u desnu traku, pa iz nje desno za svoju Beo-varošicu. A u traci, kad je sve idealno, mesta za samo 2.000 automobila na sat. A ovde ništa nije idealno, i još u Beogradu pola Srbije.

Sada, dakle, na najvažnijem račvanju puteva u zemlji imamo usko grlo. Reći da je pristup glavnom gradu otežan po otvaranju obilaznice zvuči koliko glupo, toliko, nažalost, i istinito. Da li smo džaba krečili - sve one naknadne brojke i slova po kolovozu, dok smo još mislili da se grborođenče može ispraviti, šminkom? Ispašće, nažalost, da jesmo - ako kolovoz poprilično ne proširimo, sve tamo do iza Ikee, i to što pre da počnemo! Za potpuno preprojektovanje, tako da, kao u pomenutoj Nemačkoj ili u celoj razvijenoj Evropi, glavni pravac bude ka velikom gradu, a odvajanje ka obilaznici, sada je nažalost kasno (Dobanovačka petlja likes this).

Da pomenemo da je čitav autoput A1, bar do Batočine, već neko vreme zreo za proširenje za po jednu traku, kao i autoput za Novi Sad. Predstoji nam, reklo bi se, mnogo posla - na žalost, i na jednom tek otvorenom objektu.

M. Radonjić

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.