Da li budućnost svinjarstva posle afričke kuge postoji samo za velike farme?

- Do sada je 20 nađeno i isto toliko izvučeno iz Save - potkrepio je Mirčeta podacima.

Pored toga, izostala je i rana detekcija kod populacije divljih jedinki, te je i to doprinelo daljem širenju, i to na godišnjem novou na površini do čak 20 km.

Stočari AKS mogu prepoznati na osnovu iznenadnog uginuća jedne i više svinja; gubitka apetita, potištenosti, povišene telesne temperature do 42°C, krvarenju po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvavom prolivu, pobačaju, nesigurnosti u hodu, otežanom disanju i kašljanju, povraćanju kod grla.

- Simptomi same bolesti su slični kao kod klasične kuge svinja, iako je vakcinacija od ove bolesti ukinuta pre dve godine, ali je osnovna razlika što se ti simptomi ne uočavaju odmah. Tako se ona brzo proširi takoreći neopaženo - objasnio je Saša Ostojić iz Centra za krizno planiranje i upravljanje naročito opasnim zaraznim bolestima Uprave za veterinu.

Dr Božidar Savić iz Instituta za veterinarstvo Beograd i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dodaje da prođe manje od 12 sati od detektovanja zaraze do prvih laboratorijskih rezultata, te je važna povratna informacija samih stočara i pravovremena reakcija.

Međutim, zbog izostanka biosigurnosnih mera i sistema kontrole, najveću štetu pretrpele su upravo male i srednje farme, ali uprkos svim naporima imuni nisu bili ni veliki proizvođači.

Do sada je u zaraženim gazdinstvima eutanazirano više od 54.000 svinja. Prema podacima Uprave za veterinu, poslednja zaraza zabeležena je u selu Bošnjak, opštine Petrovac na Mlavi u Braničevskom okrugu. Na pitanje Agrokluba kako može da se obnovi svinjarstvo u našoj zemlji i da li u bliskoj budućnosti njime neće moći da se bave mali i srednji proizvođači, Ostojić kaže da je cilj da se zaštiti proizvodnja na velikim farmama.

- To je 80% svinjarske proizvodnje koju Republika Srbija ima. Mi smo izmenili naredbu da se kod velikih proizvođača farmi zatvorenog tipa skrati period od 40 na 15 dana nadzora na AKS. Period trajanja mera zabrane i ograničenja prometa svinja koji ne može biti kraći od 15 dana, može se primeniti i u kanalisanim kontrolisanim sistemima proizvodnje, na osnovu procene rizika - kaže Ostojić i dodaje da pokušavaju da relaksiraju mere koliko je to moguće, ali da opet budu u zakonskim okvirima.

Rečeno je još, da su za ovu bolest, za koju ne postoji zvaničan lek, u Vijetnamu pronašli vakcinu koju trenutno testiraju na velikom broju grla na Filipinima, Kini, Tajvanu. Iako se do sada pokazala kao 90% efektna, nije dozvoljena u komercijalnoj upotrebi.