Za razvoj bioekonomije u Srbiji potrebno znanje i investicije

Na prvoj nacionalnoj konferenciji "Cirkularna (bio)ekonomija: Teorijski i praktični aspekti" na beogradskom Ekonomskom fakultetu okupilo se 30 učesnika iz Srbije i inostranstva kako bi ukazali na ključne trendove, rezultate i dileme u toj oblasti, a jedna od poruka je da Srbija treba da požuri kako bi uhvatila korak sa razvijenijim zemljama na polju bioekonomije.

Predsednik Društva ekonomista Beograda Gojko Rikalović za Biznis.rs ističe da naša zemlja za sada ne može da se takmiči sa bogatijim državama, koje su ovaj koncept prihvatile ranije, ali da ipak "držimo korak" zahvaljujući institucijama poput Instituta BioSens u Novom Sadu, koji se bavi istraživanjem i razvojem na polju informacionih tehnologija biosistema.

- Sa druge strane, kod nas je cirkularna ekonomija tek u povoju, a jedan od najvećih problema je nepostojanje sistema upravljanja otpadom, a posebno kada je reč o plastici i odlaganju ambalaže", rekao je Rikalović.

Bioekonomija je, inače, disciplina koja se bavi održivom i inovativnom upotrebom biomase i biološkog znanja za obezbeđivanje hrane, stočne hrane, industrijskih proizvoda, bioenergije i ekoloških i drugih usluga, objasnio je uoči početka konferencije za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar, koji je takođe predstavnik jednog od organizatora – Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Na konferenciji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji je otvorila dekanka Žaklina Stojanović, predstavljeni su radovi koji su se bavili pitanjima poput primene ‘zelene hemije’ u privredi, mogućnostima koje nudi bioplastika, ali i svojinskih prava nad otpadom, pa sve do energetske efikasnosti i zelenih investicija.

U okviru plenarne sednice, profesor Tibor Kiš (Tibor Kiss) sa Univerziteta u Pečuju je ukazao na pozitivna iskustva u poslovnoj zajednici kada je reč o saradnji na "zelenim" principima, između ostalog i na primeru 25 danskih kompanija koje u okviru prostora Univerziteta u Alborgu međusobno razmenjuju višak resursa – energije, vode i materijala, što je dovelo do značajnih ušteda, ali i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.

"Zeleno poslovanje", međutim, nije jednostavno, a na kratak rok je često i manje isplativo nego ono koje manje pažnje posvećuje održivosti.

Na to je upozorila profesorka Biljana Pešalj sa Rotterdam Business School, koja je ukazala na to da se kompanijama koje pokušavaju da "ozelene" svoje poslovanje i usklade ga sa ESG principima i UN ciljevima održivog razvoja često dešava da na kratak rok ostvaruju lošije finansijske rezultate, što smatra velikim izazovom za poslovnu zajednicu.

- Trenutno je u svetu izuzetno značajno i pitanje regulacije i etike u bioekonomiji. Uvođenje pravila i procedura, naravno, ne treba da bude smetnja za razvoj biotehnologije, biomedicine ili proizvodnje hrane, ali treba voditi računa o negativnim efektima koji bi mogli da nastupe ako se tako važna oblasti ostavi nedovoljno regulisanom - zaključio je ekonomista Gojko Rikalović u razgovoru za Biznis.rs.