VKS: Pravo na naknadu troškova za prevoz imaju svi zaposleni, bilo da koriste javni ili sopstveni prevoz, ili do posla hodaju

Kada je pre nekoliko godina Ministarstvo finansija, u vezi sa isplatom naknade za prevoz zaposlenima, izdalo mišljenje da se na isplate zaposlenima ne plaća porez na dohodak građana samo u slučaju kada se nastali troškovi mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, mnogi poslodavci od svojih zaposlenih počeli su da traže da im se dostavljaju računi za mesečnu kartu za javni prevoz ili za gorivo. Brojni poslodavci to i danas čine, pa još veći broj zaposlenih tako svakog meseca mora da uz račun dostavlja i potpisanu izjavu da je taj novac utrošio na prevoz od i do posla, potvrdu o uplati mesečne karte, račun sa benzinske pumpe... Drugi deo poslodavaca rešio je, na svoju štetu, a kako ne bi maltretirao ovim formalnostima zaposlene, da ne traži pravdanje računa za ovu isplaćenu naknadu već da jednostavno plaća porez na tu sumu.

Iako je prošlo dosta vremena otkako je ovo pitanje bilo u žiži, nedoumice u vezi sa tim da li zaposleni i poslodavci moraju da pravdaju kako je isplaćeni novac za prevoz i utrošen, ono je i danas aktuelno. Da nema zakonske osnove koja zaposlene primorava da na takav način pravdaju troškove dolaska i odlaska na posao u međuvremenu su u više navrata isticali sindikati. Sa druge strane predstavnici republičke, a pre svega vlasti Grada Beograda pre nekoliko godina su ignorišući ove stavove pravnika insistirali na pravdanju ovih troškova. Razlog za to je, u gradu nisu skrivali, da se podstakne kupovina mesečnih karata za prevoz, odnosno da poslodavci ne isplaćauju ovu naknadu zaposlenima nego da direktno kupuju karte za prevoz. Ovo jednako nije imalo smisla jer, naročito u gradu kao što je Beograd, ne koriste svi zaposleni samo i isključivo javni gradski prevoz već i automobile, motore, vozove, bicikle, trotinete, a deo dolazi i "pešaka". Logika čelnika glavnog grada bila je da će se stvaranjem ovakve obaveze, mnogi poslodavci rešiti na kupovinu karata i da će se tako dobrim delom rešiti finansiranje i oporavak godinama posrnulog gradskog gubitaša GSP Beograd.

Baš zbog svega ovoga mišljenja u vezi sa ovom temom su imali pravnici (koji su i najpozvaniji za tumačenje zakonskih odredbi), ali i grad i republika, poslodavci i zaposleni. Jedan od najsvežije iznetih stavova na ovu temu dao je ove godine i Vrhovni kasacioni sud. U jednu odluku ovog suda na ovu temu smo imali uvid. U toj odluci, između ostalog jasno stoji da "pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada imaju svi zaposleni bez obzira na činjenicu da li zaposleni koriste javni ili sopstveni prevoz, odnosno na posao dolaze pešice, niti je isplata troškova prevoza uslovljena rastojanjem od mesta prebivališta zaposlenih do mesta rada."

- Troškovi se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne prevozne karte u javnom prevozu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da opredeljenje zakonodavca da se visina naknade troškova prevoza prizna zaposlenima u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju istovremeno ne znači da je korišćenje sredstava javnog prevoza zakonom propisan uslov za ostvarivanje prava zaposlenog na troškove prevoza i da je zakonom to pravo uskraćeno zaposlenima koji prevoz do radnog mesta obezbeđuju na drugi način - navodi se u odluci suda.

Podsetimo i na to, ni da mišljenje Ministarstva finansija nije svake godine bilo isto u vezi sa ovom temom. Kako su pravnici u nekoliko navrata podsećali prethodnih godina, ovo isto ministarstvo je pre sedam, osam godina izdalo službeno mišljenje po kome poslodavac isplaćuje neoporezivu naknadu troškova dolaska na posao za sve zaposlene prema internoj evidenciji, bez obaveze da to i dokazuje svaki nastali trošak. Ipak, poslednjih godina pozivajući se na Zakon o dohotku građana, ministarstvo je isticalo da se porez ne plaća samo ukoliko su troškovi za prevoz dokumentovani.

Kako su u više navrata na ovu temu isticali sindikalci i pravnici neoporeziva osnovica za naknadu za prevoz se usklađuje svake godine i svi zaposleni imaju pravo na tu naknadu, bez obzira na to koji način dolaze na posao. Ako se zaposlenom isplati naknada preko neoporezivog iznosa koji važi u toj godini, poslodavac treba da obračuna i plati porez na zarade po stopi od 10%, ukazivali su pravnici.

U vezi sa prevozom do i od posla, ovo nije jedino zbunjivanje građana prethodnih godina. Ne tako davno, pre nekoliko godina, Grad Beograd je izmenama odluka, pokušao da predstavi kontrolore karata u javnom prevozu kao ovlašćenja lica za legitimisanje građana. I tada su reagovali pravnici koji su ukazali da kontrolori takva ovlašćenja ne mogu da dobiju.