Bela knjiga: Podzakonskim aktima neophodno urediti zaštitu zaposlenih koji rade od kuće

U svojoj analizi stručnajci napominju da opšti utisak ukazuje da je namera zakonodavca bila da približi domaći sistem bezbednosti i zdravlja na radu evropskim standardima, kao i da podigne nivo svesti i odgovornosti kod svih aktera u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, a ponajviše kod poslodavca.

- Krajnji cilj svakako ostaje sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, a radi ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih, tokom njihovog radnog veka - navode analitičari u Beloj knjizi.

Zakon o bezbednosti na radu je doneo brojne novine, a poslodavcima je ostavljen rok od dve godine da usklade svoje poslovanje sa novim propisima. Međutim, očekuje se da brojna pitanja budu detaljnije uređena kroz podzakonske akte, za čije donošenje je predviđen rok od 18 meseci od dana stupanja na snagu samog zakona.

Neke od najznačajnijih novina odnose se na redefinisanje pojmova radnog mesta, rada na visini, radnog mesta sa povećanim rizikom, proceni rizika, akta o proceni rizika, prevencije, preventivnih mera, proširenje ovlašćenja inspektora rada, pooštravanje kaznene politike u odnosu na pravne subjekte i odgovorna lica, davanje većeg značaja zaštiti podataka o ličnosti i dr.

S druge strane, uvedeni su novi pojmovi poput radilišta, radne sredine, rada u dubini, rada na daljinu i rada od kuće, savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, predstavnika zaposlenih, štetnosti, elektronski vođenih registra povreda na radu i registra licenci, kao i uvođenje sistema izdavanja dozvola za rad.

Kada je reč o dobrim stranama koje je zakon o zaštiti na radu doneo, prema rečima analitičara Saveta stranih investitora, pre svega se odnose na to da je sada prepoznat širi spektar lekarskih pregleda za zaposlene pa tako pored obaveznih prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda za zaposlene koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, Zakon predviđa i ciljane lekarske preglede koji će biti bliže regulisani podzakonskim propisima.

- Takođe, sada Zakon izričito propisuje da je poslodavac dužan da uputi zaposlenog na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu, u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda. Na kraju, ali ne manje važno, zakon ostavlja poslodavcu pravo i obavezu da, u skladu sa specifičnostima svog poslovanja, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu detaljno reguliše prava i obaveze, mere i procedure za bezbedan i zdrav rad, što bi sve trebalo da dovede do poboljšanja u kvalitetu primene bezbednih i zdravih uslova rada - stoji u izveštaju.

Problemi koji su ostali neregulisani jesu pravna nesigurnost i podregulisanost rada od kuće odnosno na daljinu.

Preporuke Saveta stranih investitora su da bi bilo potrebno da podzakonski akti regulišu barem minimalni set obaveza za poslodavce i zaposlene kada zaposleni rade od kuće odnosno na daljinu, pri čemu bi u izradu tih podzakonskih akata trebalo uključiti i predstavnike privrede.

- Očigledne razlike koje postoje u odnosu na rad iz prostorija poslodavca, a posebno u smislu preventivnih mera za bezbedan rad od kuće/na daljinu, minimalnih ergonomskih zahteva, osvetljenja i instalacija, kao i za izradu akta o proceni rizika za poslove koji se obavljaju od kuće odnosno na daljinu, svakako treba da budu iskazane u podzakonskim aktima - navodi se u Beloj knjizi.

Analitirači dalje navode da se rizici umnožavaju usled trendova i zahteva zaposlenih da po želji često menjaju prostore i mesta iz kojih rad i obavljaju (i koji nije dom zaposlenih), uključujući i rad van teritorije Republike Srbije.

Takođe, potrebno je propisati novu šifru ili šifre (osim u delu određivanja radne sredine) koja bi bila prijavljena nadležnim organima, u slučaju povreda prilikom rada od kuće ili na daljinu. Zato bi novi podzakonski akti trebalo da propišu način na koji će poslodavci utvrđivati i prijavljivati uzrok povređivanja kao i adekvatnu šifru kada se rad obavlja od kuće i na daljinu.

Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) slažu se u mišljenju da je neophodno kroz adekvatan okvir precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu i da se mora uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena provodi kod kuće.

- Potrebno je definisati i obaveze po pitanju opreme i sredstava za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavaca po osnovu bezbednosti na radu. Mnogi drugi aspekti rada od kuće trenutno su neregulisani i samim tim podležu arbitrarnoj proceni i odluci, što nije u korist ni poslodavaca, a ni zaposlenih - kažu iz UPS.

U izveštaju stručnjaci ističu da je u Zakonu o zaštiti na radu delimično nejasna odredba koja propisuje da poslodavci imaju rok od dve godine da organizuju svoje poslovanje sa odredbama Zakona.

Međutim pomenuta odredba je otvorena za tumačenje da li se ona odnosi na usklađivanje sa svim odredbama Zakona ili samo sa odredbama koje se odnose na uslove licenciranja savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. Stoga je otvoreno za tumačenje i da li će, u pomenutom dvogodišnjem periodu, poslodavci biti izloženi sankcijama u slučaju eventualnih neusklađenosti svog poslovanja sa Zakonom. Stoga bi bilo važno da nadležno ministarstvo da zvanično tumačenje i stav u vezi sa pomenutom zakonskom odredbom, zaključuju u svom izveštaju analitičari Saveta stranih investitora u Beloj knjizi za 2023.