Zašto Evropska unija beleži nagli pad prodaje toplotnih pumpi?

Pad cena gasa jedan od razloga (Foto: Shutterstock/63ru78)

Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra ovu tehnologiju, toplotne pumpe, ključnom u borbi protiv klimatskih promena, slično kao i električna vozila, budući da inače rešenja za grejanje generišu otprilike četiri milijarde tona ugljen dioksida godišnje, što predstavlja osam posto globalnih emisija.

Postoji samo jedan problem: prodaja tehnologije koja pretvara jednu jedinicu električne energije u tri jedinice toplote koncentrisanjem ambijentalne energije pala je za 14% u poređenju sa istim kvartalom 2022. na najvećim tržištima EU.

U trećem kvartalu 2022. godine u Evropi je prodato oko 565.000 toplotnih pumpi. Godinu dana kasnije, ta cifra je pala na nekih 485.000 ili za 14% manje. Najveći pad zabeležen je u Finskoj i Danskoj, tradicionalno jakim tržištima.

Jaka prodaja u Nemačkoj od 120.000 i Holandiji od 38.000 podstakla je kvartalne rezultate na tržištu.

EHPA, udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi, pripisuje pad prodaje mešovitim porukama političara – kao tokom višemesečnog spora sa toplotnim pumpama u Nemačkoj – i ogromnom padu cena prirodnog gasa.

Holandski pratilac cena TTF primećuje da su cene tri puta niže nego godinu ranije, skoro dostižući nivoe pre krize.

Skretanje sa budućeg glavnog načina grejanja u bloku predstavlja probleme za EU da postigne svoje klimatske ciljeve do 2030.

Cene električne energije

Jedan cilj EU može biti ugrožen više nego bilo koji drugi: Evropa planira da instalira 30 miliona toplotnih pumpi do 2030. godine kao deo REPowerEU. Udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi (EHPA) kaže da je potrebno 60 miliona njih – kako bi se oslobodila zavisnosti bloka od ruskog gasa.

- Politika mora imati za cilj smanjenje troškova električne energije za stambene, komercijalne i industrijske objekte. One ne bi trebalo da budu više od dvostruko veće od cene fosilnog gasa - rekao je Tomas Novak, generalni sekretar EHPA.

Prethodni pokušaji da se ispravi neravnoteža cena između gasa i električne energije – od kojih se većina može pripisati različitim nivoima oporezivanja – propali su. Okvir EU za oporezivanje električne energije zaglavio je nakon ozbiljnih nesuglasica među zemljama EU.

Nacionalni napori, poput pokušaja u Nemačkoj da smanji porez na električnu energiju na skoro nulu od strane liberalnog FDP-a koji je pogodan za poslovanje, na sličan način su poraženi.