Srbija treća u svetu po proizvodnji šljivovice, ne zaostaju ni dunjevača i kruškovača
Komentari
Ilustracija (Foto: nada54/shutterstock)
Na slavljima se nazdravi, a popije se i u žalosti. Takav je red. Zbog toga nema domaćinske kuće bez flaše žestine i to one koju gosti pohvale. Niko, međutim ne može sa sigurnošću da tvrdi o kojoj količini rakije iz domaće radinosti se radi.
Svi mogu iz svojih voćnjaka da oberu svoje voće, da od toga naprave rakiju i da to koriste za sopstvene potrebe. Zabranjeno je da se to pusti u promet na bilo koji način i bilo gde.
- Mi, nažalost, imamo slučajeva na pijacama, putem društvenih mreža, da se pojavljuju proizvodi, rakije kao proizvodi i to zovemo nelegalnom proizvodnjom - ukazuje Aleksandar Janjić, Savez proizvođača rakije Srbije.
Šteta od nelojalne konkurencije
Trenutno ima više od 800 registrovanih proizvođača. Iako je usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima pojednostavljena registracija, obezbeđene znatne subvencije, proizvodnja rakije zahteva prilična ulaganja, a uloženo se vraća tek za pet do šest godina. Zbog toga i oni koji su više decenija na tržištu kažu da ih nelojalna konkurencija ugrožava.
- Šteti pre svega državi zato što država gubi prihode od akcize i poreza. Šteti i legalnim proizvođačima koji plaćaju sve dažbine, a šteti i samom imidžu rakije, zato što je ta rakija koja se nabavlja gde se stigne promenljivog kvaliteta - upozorava Ivan Bogdanović - "Stara Sokolova Rakija".
Veliki proizvođači ipak manje trpe zahvaljujući izvozu, koji se godišnje povećava za 20%.
U koje zemlje je najveći izvoz rakije
- Ove godine smo već u prvih devet meseci skoro došli do deset miliona evra i očekujemo naravno i dalji rast. Ako govorimo o zemljama gde je najveći izvoz, tu treba pre svega da istaknemo naravno naš region Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, ali tu su i Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Dakle ovih pet zemalja ide preko 60% našeg izvoza - ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljivovice, a slede rakije od kruške i dunje. I dok se flaša rakije iz domaće radinosti može kupiti za nekoliko stotina dinara, cene rakija u radnjama zbog onoga što je u flašama, godine proizvodnje i naravno imena idu i do nekoliko hiljada dinara.
Tagovi:
PKS
Stara Sokolova Rakija
UNESKO
UNESCO
Aleksandar Janjić
Aleksandar Bogunović
Ivan Bogdanović
šljivovica
kruškovača
dunjevača
destilerije
društvene mreže
subvencije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.